U svetlu nedavnih promena u poljoprivrednoj politici Srbije, poljoprivredni podsticaji dobijaju značajan zamah kroz rebalans republičkog budžeta. Ova odluka obećava transformaciju sektora, fokusirajući se na ključne oblasti poput semenarstva i stočarstva.
Novi poljoprivredni podsticaji: Ulaganje u budućnost sela
Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, nedavno je obelodanio detalje o predloženim izmenama u sistemu poljoprivrednih podsticaja. Prema njegovim rečima, rebalansom budžeta za 2024. godinu predviđa se značajno povećanje finansijske podrške poljoprivrednicima.
Konkretno, plan uključuje isplatu od približno 17.000 dinara za sertifikovano seme, što predstavlja važan korak ka unapređenju kvaliteta poljoprivredne proizvodnje. Dodatno, predviđen je podsticaj od gotovo 100.000 dinara za kvalitetne priplodne junice, čime se direktno podržava stočarstvo kao ključna grana poljoprivrede.
Možda najznačajnija promena ogleda se u povećanju podsticaja za krave, koji bi se sa sadašnjih 40.000 dinara podigao na oko 55.000 dinara. Ova mera ima potencijal da revolucionarno utiče na mlečnu industriju Srbije, pružajući poljoprivrednicima dodatnu motivaciju za unapređenje svojih stada.
Dugoročna strategija i finansijska podrška
Ministarstvo poljoprivrede ne zaustavlja se samo na kratkoročnim merama. Katanić je naglasio da se aktivno radi na obezbeđivanju dugoročnih kredita za poljoprivrednike, sa povoljnijim kamatnim stopama. Ova inicijativa ima za cilj da olakša finansijski teret poljoprivrednika i podstakne dugoročna ulaganja u sektor.
Paralelno sa finansijskim merama, u toku je i priprema strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2025. do 2032. godine. Ova strategija, koja je prvobitno bila planirana do 2034. godine, sada se ubrzava kako bi se brže odgovorilo na izazove u sektoru.
Interesantno je da je za izradu nove strategije angažovan konzorcijum sastavljen od slovenačke firme i kompanije iz Sarajeva. Njihov zadatak je da, kao eksterni revizori, analiziraju efekte prethodne strategije, stvarajući tako čvrstu osnovu za formulisanje novih ciljeva i mera.
Budžetska izdvajanja i reakcije struke
Prema rečima Marije Filipović iz Ministarstva finansija, rebalansom republičkog budžeta za poljoprivredu je predviđeno oko 125,7 milijardi dinara, što čini približno 6,7% ukupnog budžeta. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prvobitni plan, posebno u domenu subvencija, gde je suma podignuta sa 88,1 milijarde na 105,7 milijardi dinara.
Međutim, nisu svi jednako entuzijastični povodom ovih promena. Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, izrazio je zabrinutost da se sam Odbor možda ozbiljnije bavi poljoprivredom nego Ministarstvo. Ovakav stav ukazuje na potrebu za još intenzivnijom saradnjom između različitih instanci vlasti u cilju unapređenja poljoprivrednog sektora.
Uprkos ovim rezervama, Odbor je većinom glasova usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rebalasu budžeta Srbije, čime je otvoren put za implementaciju novih mera podrške poljoprivrednicima.
U zaključku, nove mere poljoprivrednih podsticaja predstavljaju značajan korak ka modernizaciji i unapređenju srpske poljoprivrede. Kroz kombinaciju direktnih subvencija, povoljnijih kredita i dugoročne strategije razvoja, Srbija se pozicionira da ojača svoj poljoprivredni sektor i rural.