U svetlu globalnih ekonomskih turbulencija, zlato ponovo postaje centar pažnje investitora i država. Nedavno otkriće značajnog nalazišta ovog plemenitog metala u Srbiji otvara nova poglavlja u priči o "zlatnoj groznici" 21. veka.
Globalni trend rasta cene zlata
Cena zlata već duže vreme beleži istorijske maksimume. Kombinacija faktora poput globalne krize, geopolitičkih tenzija i inflatornih pritisaka dovela je do drastičnog skoka potražnje za ovim plemenitim metalom. U proteklih jedanaest godina, vrednost zlata je porasla za impresivnih 145%, dok je samo u poslednjih dvanaest meseci zabeležen rast od približno 24%.
Stručnjaci upozoravaju da su globalne rezerve zlata ograničene. Procenjuje se da je preostalo samo oko 57.000 tona zlata koje se može eksploatisati, što bi, prema trenutnim stopama proizvodnje od oko 3.000 tona godišnje, moglo biti iscrpljeno za narednih 15 godina. Ova činjenica dodatno naglašava značaj svakog novog otkrića zlatnih nalazišta.
Rogozna: Novo zlatno blago Srbije
U ovom kontekstu, nedavno otkriće "zlatne žice" na Rogozni, u blizini Novog Pazara, dobija izuzetan značaj. Kompanija Zlatna reka Resources, koja vrši istraživanja na ovom području, procenjuje da nalazište sadrži nešto više od 150 tona zlata. Ova količina, kada se prevede u trenutnu tržišnu vrednost, mogla bi iznositi oko 11 milijardi evra.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je ključno pitanje kvalitet pronađene rude. Ljuba Jakić, ekspert za investiciono zlato iz kompanije Insignitus gold, ističe: "Najbitnija je izdašnost rude, odnosno koliko se zlata može izvući iz jedne tone rude i koja je njegova čistoća. Tek kada se izdvoje ostali metali poput bakra, aluminijuma i cinka, možemo govoriti o stvarnoj količini i kvalitetu zlata."
Uporedna analiza: Rogozna vs. Čukaru Peki
Za bolje razumevanje potencijala nalazišta na Rogozni, korisno je uporediti ga sa već aktivnim rudnikom zlata u Srbiji. Čukaru Peki, rudnik u vlasništvu kineske kompanije Zijin mining, predstavlja značajan primer uspešne eksploatacije zlata u zemlji. U 2022. godini, ovaj rudnik je proizveo približno 4,75 tona zlata, dok je do avgusta 2023. proizvodnja dostigla 8,9 tona, ostvarujući prihod od prodaje u iznosu od skoro 3,9 milijardi dolara.
Zijin mining, koji je 2018. godine preuzeo 63% vlasništva nad RTB-om Bor, pokazao je da je moguće profitabilno eksploatisati zlato u Srbiji. Kompanija je do sada Narodnoj banci Srbije prodala 5,74 tone zlata, poštujući zakonsku obavezu da se celokupna proizvodnja najpre ponudi centralnoj banci po berzanskoj ceni.
Ekonomski potencijal i izazovi eksploatacije
Ekonomista Ljubodrag Savić ističe da je zlato specifična berzanska roba čija vrednost ostaje stabilna tokom vremena. "Države kupuju zlato u velikim količinama kao rezervu za krizna vremena. U periodima nestabilnosti, cena zlata raste zbog povećane potražnje, dok u normalnim okolnostima ona pada," objašnjava Savić.
Međutim, ključno pitanje za Srbiju je kako najbolje iskoristiti novootkriveno bogatstvo. Savić napominje: "Pun efekat bi bio kada bi država sama eksploatisala ovu rudu, ali nažalost nemamo domaću rudarsku kompaniju koja bi to mogla da radi na adekvatan način."
Uprkos tome, potencijal nalazišta na Rogozni ne treba potcenjivati. Iako se često poredi sa litijumom, koji je nedavno predstavljen kao "razvojna šansa Srbije", zlato ima svoje jedinstvene prednosti. "Neuporedivo je šta bi imalo veću vrednost - litijum ili zlato. Jer niko sada ne može sa sigurnošću da kaže koliko je litijuma zaista u zemlji," ističe Savić.
Budućnost zlatnog rudarstva u Srbiji
Otkriće na Rogozni otvara nove mogućnosti, ali i izazove za Srbiju. Kompanija Zlatna reka Resources ima dozvolu za istraživanje područja do 2026. godine. Ukoliko rezultati geoloških istraživanja budu pozitivni i svi propisani uslovi ispunjeni, kompanija bi mogla podneti zahtev za eksploatacionu dozvolu najranije sredinom 2030. godine.
Ovo ostavlja dovoljno vremena za pažljivo planiranje i razmatranje najboljih praksi u rudarstvu. Primer kineske kompanije Zijin, koja teži stvaranju "zelenog rudnika" u Boru, mogao bi poslužiti kao model za buduće projekte. "Oni žele da naprave ogledni primer kako se može rudariti, a da se ne zagađuje po svaku cenu," napominje Savić.
U zaključku, otkriće zlata na Rogozni predstavlja značajan potencijal za Srbiju, ali zahteva pažljivo planiranje i odgovorno upravljanje. Balansiranje ekonomskih koristi sa ekološkim i socijalnim aspektima biće ključno za uspešnu eksploataciju ovog dragocenog resursa.