Privredni sud u Zaječaru doneo je značajnu presudu protiv kompanije Zijin Copper Serbia zbog nelegalne gradnje rudarskog objekta. Ova odluka otkriva ozbiljne probleme u poštovanju zakona od strane multinacionalnih korporacija u Srbiji i pokreće pitanja o efikasnosti pravnog sistema u zaštiti životne sredine.
Kazna za nelegalnu gradnju rudarskog objekta
Prema izveštaju RERI-ja, Privredni sud u Zaječaru izrekao je novčanu kaznu kompaniji Zijin Copper Serbia u iznosu od približno 2 miliona dinara. Dodatno, odgovorno lice u kompaniji kažnjeno je sa oko 150.000 dinara. Ove kazne su rezultat nelegalne izgradnje rudarskog objekta na nadvišenju flotacijskog jalovišta "RTB" u Boru.
Prijavu protiv kompanije podneli su RERI i Društvo mladih istraživača (DMI) Bor, ukazujući na kršenje odredbi Zakona o rudarstvu i energetici, kao i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj slučaj ističe važnost uloge nevladinih organizacija u nadzoru korporativnih aktivnosti i zaštiti javnog interesa.
Obrazac nelegalnog ponašanja Zijin Copper Serbia
Zijin Copper Serbia, kineska kompanija koja posluje u Srbiji, pokazuje zabrinjavajući obrazac ponašanja. Prema RERI-ju, ova kompanija redovno gradi rudarske i građevinske objekte bez potrebnih dozvola. U sudskim postupcima, Zijin Copper se brani tvrdeći da su radovi bili hitni kako bi se sprečilo ugrožavanje ljudi i ekološke katastrofe.
Međutim, RERI ističe da kompanija ne osporava činjenicu da je gradila bez dozvole, već pokušava da opravda svoje postupke na različite načine. Jedan od često korištenih argumenata je da je proces dobijanja dozvola pred državnim organima dugotrajan. Uprkos tome, Zijin Copper ne pruža konkretne dokaze za ove tvrdnje, oslanjajući se uglavnom na izjave odgovornog lica.
Problematična sudska praksa i blage kazne
RERI izražava zabrinutost zbog sudske prakse u ovim slučajevima. Naime, isti sud je u prošlosti prihvatao odbranu Zijin Copper-a i izricao novčane kazne ispod zakonskog minimuma. Ova praksa je posebno problematična s obzirom na učestalost kršenja zakona od strane kompanije.
U protekle tri godine, Zijin Copper je osuđen šest puta zbog nelegalne gradnje bez potrebnih dozvola Ministarstva rudarstva i energetike. Od tih šest presuda:
- Pet puta su izrečene kazne ispod minimalne zaprećene kazne
- Jednom je izrečena minimalna zakonska kazna
Zakonom propisana kazna za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova bez odobrenja kreće se od približno 1,5 miliona do 3 miliona dinara. Činjenica da su kazne često ispod ovog minimuma podiže pitanja o efikasnosti pravnog sistema u odvraćanju od nelegalnih aktivnosti.
Kritike na račun pravosudnog sistema
Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja, izrazila je zabrinutost zbog pristupa nadležnih tužilaštava i sudova ovom problemu. Ona ističe da se ne uzima u obzir opasnost koju nezakonite aktivnosti kompanije predstavljaju po živote i zdravlje ljudi, kao i po životnu sredinu.
Vukčević naglašava važnost ovih sudskih postupaka, ističući njihov veliki društveni značaj. Ona smatra da se kompaniji ne smeju činiti ustupci, a posebno ne bi trebalo ublažavati kazne. Ovakva sudska praksa i neadekvatne kazne, prema njenom mišljenju, samo motivišu kompaniju da nastavi sa kršenjem zakona Srbije.
Implikacije za budućnost i potreba za reformom
Ovaj slučaj otvara širu diskusiju o odnosu između stranih investitora i domaćeg pravnog sistema. Postavlja se pitanje kako balansirati potrebu za ekonomskim razvojem sa zaštitom životne sredine i poštovanjem zakona. Potrebno je razmotriti:
- Reformu pravosudnog sistema kako bi se osiguralo strože kažnjavanje prekršilaca
- Unapređenje procesa izdavanja dozvola za građevinske i rudarske radove
- Jačanje uloge nevladinih organizacija u nadzoru korporativnih aktivnosti
U zaključku, slučaj Zijin Copper Serbia ilustruje složene izazove sa kojima se Srbija suočava u oblasti rudarstva i zaštite životne sredine. Potreban je sistemski pristup koji će osigurati poštovanje zakona, zaštitu životne sredine i održivi ekonomski razvoj. Nelegalna gradnja mora biti strože sankcionisana kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje prirodnih resursa i zdravlja lokalnog stanovništva.