Žensko preduzetništvo u Srbiji doživljava značajan rast, predstavljajući ključni faktor ekonomskog razvoja i zapošljavanja. Prema najnovijim podacima, žensko preduzetništvo čini trećinu svih preduzeća u zemlji, što ukazuje na njegov rastući značaj u srpskoj ekonomiji.
Evolucija ženskog preduzetništva u Srbiji
U proteklih 15 godina, podrška ženskom preduzetništvu u Srbiji značajno se proširila. Pored nacionalnih inicijativa, međunarodne organizacije poput EBRD-a aktivno doprinose kroz programe kao što je "Women in Business". Ova diversifikacija podrške rezultirala je rekordnim budžetom od približno 600 miliona dinara za žensko preduzetništvo u prethodnoj godini, što predstavlja prekretnicu u finansijskoj podršci ovom sektoru.
Portal Biznis.rs prepoznao je važnost promocije ženskog preduzetništva, dodeljujući priznanja "Žene u biznisu". Ova inicijativa ne samo da prepoznaje izuzetne poslovne rezultate, već i naglašava značaj mentorstva i podrške budućim generacijama preduzetnica, stvarajući tako kontinuitet u razvoju ženskog preduzetništva.
Naučno-tehnološki park Beograd: Inkubator inovacija
Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd, ističe ključnu ulogu ovog centra u podršci mladim preduzetnicima. Sa više od 2.200 visoko-obrazovanih zaposlenih i izvozom u preko 50 zemalja, NTP Beograd je postao epicentar tehnoloških inovacija u Srbiji. Od svog osnivanja 2015. godine, park je podržao razvoj više od 220 tehnoloških kompanija, demonstrirajući svoj značaj u ekosistemu startapa.
Danilović Grković naglašava izazove s kojima se suočavaju inovatori, posebno u kontekstu stvaranja tržišta za nove proizvode i usluge. Ona ističe da je prosečna starost žena osnivača u startap ekosistemu Srbije 37 godina, dok je u programima NTP-a taj prosek čak i niži - oko 30 godina. Ovo ukazuje na rastući trend mlađih žena koje ulaze u svet preduzetništva, posebno u tehnološkom sektoru.
Izazovi i napredak u ženskom preduzetništvu
Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, pruža dubinski uvid u evoluciju ženskog preduzetništva u Srbiji. Ona ističe značajnu promenu u percepciji: od socijalne kategorije pre dve i po decenije, žensko preduzetništvo je evoluiralo u razvojnu kategoriju u poslednjih 15 godina. Ova transformacija se ogleda u poboljšanoj sektorskoj strukturi, sa porastom preduzeća zasnovanih na znanju i novim tehnologijama.
Interesantno je primetiti promenu u motivaciji za ulazak u preduzetništvo. Pre desetak godina, čak 66% žena je ulazilo u preduzetništvo iz nužde, dok danas oko 60% žena vidi preduzetništvo kao priliku za razvoj. Ovaj preokret ukazuje na pozitivne promene u poslovnom okruženju i percepciji preduzetništva među ženama u Srbiji.
Udeo preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća porastao je sa 28,1% u 2011. na 31,2% u 2021. godini. Ovaj rast, iako umeren, pokazuje kontinuirani napredak u zastupljenosti žena u preduzetničkom sektoru. Važno je napomenuti da je definicija žene preduzetnika postala strožija u ovom periodu, što dodatno naglašava značaj ovog porasta.
Obrazovanje i profesionalni razvoj preduzetnica
Današnje preduzetnice u Srbiji su obrazovanije nego pre trinaest godina. Približno svaka peta preduzetnica pohađala je neki kurs iz preduzetništva, što ukazuje na rastući trend profesionalnog usavršavanja. Ovo ulaganje u obrazovanje i veštine direktno doprinosi kvalitetu i održivosti ženskih preduzeća.
Primećen je i blagi porast u veličini firmi kojima upravljaju žene, sa tendencijom prelaska iz mikro u male firme. Ovo sugeriše da ženska preduzeća postaju stabilnija i sposobnija za rast. Takođe, ove firme pokazuju veću orijentaciju ka međunarodnom tržištu u poređenju sa prethodnim periodom, što otvara nove mogućnosti za rast i razvoj.
Finansijski izazovi i institucionalna podrška
Uprkos napretku, finansiranje ostaje značajan izazov za žene preduzetnice. Većina se i dalje oslanja na lične izvore finansiranja, uključujući pozajmice od porodice i prijatelja. Institucionalna podrška i programi podrške preduzećima, iako diversifikovani, još uvek nisu dovoljno iskorišćeni. Ovo ukazuje na potrebu za boljom informisanošću i pristupačnošću ovih programa.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da su preduzetnice u manjoj meri vlasnice nepokretne imovine, što može otežati pristup određenim oblicima finansiranja. Administrativne procedure ostaju kompleksne, predstavljajući prepreku kako za nove tako i za postojeće preduzetnice.
Balansiranje poslovnog i privatnog života
Teret porodičnih obaveza ostaje značajan faktor za žene u preduzetništvu. Ovo ukazuje na potrebu za sistemskim rešenjima koja bi olakšala usklađivanje poslovnih i porodičnih obaveza. Razvoj infrastrukture za brigu o deci i fleksibilniji radni aranžmani mogli bi značajno doprineti daljem razvoju ženskog preduzetništva.
Savremeni izazovi ženskog preduzetništva
Današnje preduzetnice se suočavaju sa nizom izazova specifičnih za trenutno poslovno okruženje. Među njima se ističu:
- Poteškoće u pronalaženju adekvatnih profila na tržištu rada
- Porast cena zakupnina i opreme
- Povećanje operativnih troškova
- Otežano pronalaženje novih poslovnih partnera u poređenju sa 2011. godinom
Ovi izazovi zahtevaju inovativne pristupe i strategije za održavanje konkurentnosti i rasta preduzeća.
Primeri uspešnih preduzetnica
Dobitnice priznanja "Žene u biznisu" predstavljaju inspirativne primere uspešnog ženskog preduzetništva u Srbiji:
- Jovana Đoković iz Balkans Security Services, koja naglašava značaj znanja i predanog rada u razvoju poslovanja u oblasti sistema obezbeđenja.
- Suzana Milinović, koja vodi Falc East Knjaževac, veliko preduzeće za proizvodnju obuće sa preko 1.000 zaposlenih, ističući važnost inovacija u modnoj industriji.
- Tatjana Popović, koja već 31 godinu uspešno vodi porodičnu firmu Laviefarm, naglašavajući izazove u pronalaženju i obuci kvalifikovane radne snage.
Ove preduzetnice demonstriraju kako žensko preduzetništvo doprinosi razvoju različitih sektora srpske privrede, od usluga obezbeđenja do proizvodnje i farmaceutske industrije.
Budućnost ženskog preduzetništva u Srbiji
Uprkos izazovima, budućnost ženskog preduzetništva u Srbiji izgleda obećavajuće. Povećana institucionalna podrška, rastući broj obrazovnih programa i sve veća vidljivost uspešnih preduzetnica stvaraju pozitivno okruženje za dalji razvoj. Ključno je nastaviti sa politikama koje podržavaju ekonomsko osnaživanje žena i stvaraju jednake mogućnosti u poslovnom svetu.
Zaključno, žensko preduzetništvo u Srbiji pokazuje značajan napredak, ali i dalje postoje izazovi koje treba prevazići. Kontinuirana podrška, edukacija i promocija uspešnih primera ključni su za dalji razvoj ovog važnog segmenta srpske ekonomije.