Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izneo značajnu odluku o budućnosti tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu, naglašavajući potrebu za novim pristupom u energetskoj saradnji sa Evropskom unijom. Ova izjava izazvala je brojne reakcije i postavila pitanja o budućnosti energetske stabilnosti u regionu.
Zelenski odbacuje produženje ugovora sa Gazpromom
Tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu doživljava značajne promene. Predsednik Zelenski je kategorički odbio mogućnost produženja postojećeg ugovora sa ruskom kompanijom Gazprom o tranzitu gasa u Evropu. Ovaj ugovor, koji ističe krajem 2024. godine, trenutno predstavlja ključnu kariku u snabdevanju evropskog tržišta ruskim gasom.
Zelenski je na konferenciji za novinare u Kijevu izjavio: "Ugovor sa Rusijom niko neće produžavati, na to je stavljena tačka." Međutim, on je ostavio otvorenu mogućnost za nove aranžmane, dodajući: "Što se tiče tranzita gasa od drugih kompanija, ako potražnja nekih naših evropskih kolega bude postojala, mi ćemo sa EU razmotriti njihov zahtev."
Istorija i detalji trenutnog ugovora
Postojeći ugovor o transportu gasa između Gazproma, ruskog energetskog giganta, i Naftogaza, ukrajinske državne energetske kompanije, stupio je na snagu 2019. godine. Prema uslovima ovog sporazuma, Gazprom se obavezao da će transportovati približno 225 milijardi kubnih metara gasa kroz Ukrajinu tokom petogodišnjeg perioda. Ovo uključuje oko 65 milijardi kubnih metara u 2020. godini i po gotovo 40 milijardi kubnih metara godišnje u naredne četiri godine.
Važno je napomenuti da je ovaj tranzitni put postao još značajniji nakon havarije na gasovodima "Severni tok 1 i 2" i obustave gasovoda Jamal-Evropa. Trenutno, jedini preostali tranzitni put za dostavu gasa u zemlje centralne Evrope je preko gasovoda "Sudža". Uprkos tekućim borbama u tom području između ruskih i ukrajinskih snaga od 6. avgusta, isporuke se vrše bez prekida, sa dnevnom količinom od približno 42,4 miliona kubnih metara.
Reakcije i potencijalna rešenja
Aleksandar Novak, potpredsednik Vlade Ruske Federacije, reagovao je na ovu situaciju izjavom da je Rusija spremna da nastavi isporuke gasa u centralnu i zapadnu Evropu. Međutim, on je naglasio da buduće isporuke nakon 2024. godine zavise od odluke Ukrajine.
Nemački dnevni list Handelsblatt predložio je potencijalno rešenje za ovu situaciju. Prema njihovom izveštaju, alternativa postojećem ugovoru mogla bi biti novi dogovor između Gazproma i energetskog preduzeća EU. Ovaj novi aranžman bi podrazumevao da evropsko energetsko preduzeće kupuje gas na granici Rusije i Ukrajine, a zatim ga šalje u Evropu, plaćajući ukrajinskom operatoru gasnog transportnog sistema za tranzit.
Implikacije za evropsku energetsku sigurnost
Odluka predsednika Zelenskog ima potencijalno dalekosežne posledice za energetsku sigurnost Evrope. Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu mogao bi dovesti do značajnih promena u snabdevanju gasom evropskih zemalja, posebno onih u centralnoj Evropi koje su tradicionalno zavisile od ovog tranzitnog puta.
Ova situacija naglašava potrebu za diversifikacijom energetskih izvora i ruta snabdevanja u Evropi. Takođe podstiče diskusiju o ubrzanom prelasku na obnovljive izvore energije i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
U svetlu ovih događaja, očekuje se da će EU intenzivirati napore za pronalaženje alternativnih izvora snabdevanja gasom i unapređenje energetske infrastrukture. Ovo bi moglo uključivati povećanje kapaciteta za tečni prirodni gas (LNG), razvoj novih gasovoda i ulaganje u tehnologije za skladištenje energije.
Kako se 2024. godina približava, pitanje tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ostaće u fokusu evropske energetske politike. Odluka predsednika Zelenskog predstavlja značajan zaokret u regionalnoj energetskoj dinamici i postavlja izazov pred evropske lidere da pronađu održiva rešenja za energetsku sigurnost kontinenta.