Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Zelena ekonomija u Srbiji: Podrška MSP za održivi razvoj

Projekat "Zelena ekonomija u Srbiji" ima za cilj pružanje podrške domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima (MSP) u prilagođavanju principima održivog poslovanja i dekarbonizacije. Ovaj projekat, koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ), sprovodi se u partnerstvu sa Ministarstvom privrede i Privrednom komorom Srbije.

Podrška za zelenu ekonomiju u Srbiji

Na prvoj konferenciji projekta "Zelena ekonomija u Srbiji", nemačka organizacija GIZ najavila je sveobuhvatnu podršku domaćim MSP. Ova podrška obuhvata direktnu finansijsku pomoć i podršku pri iskorišćavanju potencijala zelene ekonomije kroz unapređenje poslovnog okvira i podizanje kapaciteta. Cilj je motivisati preduzeća da prilagode svoje poslovne modele i procese principima zelene i cirkularne ekonomije, stvarajući inovativne proizvode i usluge za globalno tržište.

Približno 99% srpskih preduzeća čine mikro, mala i srednja preduzeća, što ovaj projekat čini ključnim za transformaciju srpske privrede. Fokus je na proizvodnim preduzećima, mikro preduzećima u poljoprivredi i turizmu, sa posebnim naglaskom na preduzeća koja vode žene, kako bi se unapredila njihova konkurentnost i omogućila integracija u međunarodne lance dobavljača.

Usklađivanje sa ekološkim zahtevima poslovanja

Andrea Horvat Kiralj, državna sekretarka u Ministarstvu privrede, izrazila je uverenje da će projekat "Zelena ekonomija u Srbiji" biti još jedan primer uspešne saradnje Srbije i Nemačke. Ona je naglasila važnost usklađivanja sa ekološkim zahtevima poslovanja, ističući sledeće ključne aspekte:

  • Smanjenje emisije štetnih gasova
  • Korišćenje obnovljivih izvora energije
  • Unapređenje energetske efikasnosti
  • Efikasna upotreba resursa
  • Smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta
  • Implementacija principa cirkularne ekonomije

Ove teme su postale relevantne za svako preduzeće u Srbiji, ne samo zbog neposrednog uticaja poskupljenja energenata, već i zbog neophodnosti prilagođavanja zahtevima tržišta Evropske unije, sa kojim veliki broj domaćih preduzeća posluje direktno ili indirektno.

Zelena agenda za Zapadni Balkan

Judit Hofman, šefica odeljenja za privrednu saradnju u Ambasadi Nemačke u Srbiji, podsetila je da je Srbija postala deo Zelene agende za Zapadni Balkan potpisivanjem Deklaracije o zelenoj ekonomiji 2020. godine. Ona je naglasila da će kroz projekat "Zelena ekonomija u Srbiji" biti odabrana MSP u ključnim sektorima kojima će biti pružena konkretna pomoć.

"Vodićemo računa da pri selekciji posebno obratimo pažnju na preduzetnice i druge grupe koje se potencijalno susreću sa izazovima zbog tranzicije ka zelenoj ekonomiji," istakla je Hofman, naglašavajući inkluzivni pristup projekta.

Dugoročni uticaj i implementacija

Projekat "Zelena ekonomija u Srbiji" će se sprovoditi do kraja 2026. godine, pružajući dugoročnu podršku i smernice domaćim MSP. Ovaj vremenski okvir omogućava temeljnu implementaciju principa zelene ekonomije i praćenje rezultata tokom dužeg perioda.

Očekuje se da će projekat doprineti:

  1. Povećanju konkurentnosti srpskih MSP na međunarodnom tržištu
  2. Smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu
  3. Stvaranju novih radnih mesta u sektoru zelene ekonomije
  4. Unapređenju energetske efikasnosti i resursne produktivnosti

U zaključku, projekat "Zelena ekonomija u Srbiji" predstavlja značajan korak ka održivom razvoju i dekarbonizaciji srpske privrede. Pružajući podršku MSP u prilagođavanju principima zelene i cirkularne ekonomije, projekat doprinosi ne samo ekonomskom razvoju, već i zaštiti životne sredine i usklađivanju sa standardima Evropske unije.