Nedavno objavljivanje nacrta Strategije zaštite životne sredine Republike Srbije za period 2024-2033 predstavlja značajan korak ka usvajanju Zelene agende za Srbiju. Ovaj dokument postavlja temelje za sveobuhvatnu ekološku transformaciju zemlje, usklađujući se sa evropskim standardima i globalnim ciljevima održivog razvoja.
Ključni aspekti Zelene agende za Srbiju
Strategija, koja se često naziva "krovnim dokumentom" javne politike u oblasti zaštite životne sredine, obuhvata nekoliko ključnih oblasti:
- Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira
- Jačanje privrede zasnovane na niskougljeničnom razvoju
- Podsticanje inovacija i razvoj "zelenih" tehnologija
- Stimulisanje zelenog privrednog rasta
- Kreiranje novih zelenih radnih mesta
Struktura Strategije prati pet stubova Zelene agende Evropske unije:
- Dekarbonizacija: Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte
- Cirkularna ekonomija: Efikasnije korišćenje resursa i smanjenje otpada
- Smanjenje zagađenja životne sredine
- Zaštita biodiverziteta i ekosistema
- Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj
Prirodni resursi i izazovi
Srbija poseduje značajne prirodne resurse, uključujući poljoprivredno zemljište, šume i vode. Takođe, zemlja raspolaže sirovinskom bazom metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, kao i energetskim resursima poput uglja, nafte i prirodnog gasa. Međutim, strategija se suočava sa izazovima u upravljanju ovim resursima na održiv način.
Jedan od ključnih problema je neadekvatno upravljanje otpadom. Na primer, Srbija još uvek nema uspostavljenu infrastrukturu za upravljanje opasnim otpadom, niti nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada. Prema podacima UN, Srbija godišnje baci približno 780.000 tona hrane, što je otprilike 108 kg po stanovniku.
Usklađivanje sa ciljevima Evropske unije
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija ulaže napore u usklađivanje svojih politika sa Okvirom za klimu i energetiku EU do 2030. godine. Ovo podrazumeva postizanje sledećih ciljeva:
- Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% (u odnosu na nivo iz 1990. godine)
- Povećanje učešća obnovljivih izvora energije na najmanje 32%
- Unapređenje energetske efikasnosti za najmanje 32,5%
Izazovi u institucionalnim kapacitetima
Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Zelene agende za Srbiju ukazuje na nedovoljan nivo institucionalnih kapaciteta za efikasno sprovođenje Zelene agende i zelene tranzicije. Ovo predstavlja značajan izazov koji zahteva podizanje administrativnih kapaciteta i unapređenje međusektorske saradnje.
Ključni akteri institucionalnog okvira uključuju ministarstva zadužena za zaštitu životne sredine, poljoprivredu, zdravstvo, građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu i energetiku. Međutim, nejasno definisane i preklapajuće nadležnosti otežavaju koordinaciju i smanjuju efikasnost u sprovođenju mera i projekata.
Javne konsultacije i zakonodavni okvir
Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je sve zainteresovane strane da se uključe u postupak konsultacija o radnoj verziji Zelene agende. Ove konsultacije će trajati do 3. oktobra i predstavljaju priliku za aktivno učešće građana, privrednih društava i organizacija civilnog društva u oblikovanju budućnosti zaštite životne sredine u Srbiji.
Paralelno sa ovim procesom, u Skupštinu Srbije su stigli predlozi dva zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Usvajanje ovih zakona planirano je Zelenom agendom do kraja sledeće godine, što će dodatno ojačati zakonodavni okvir za zaštitu životne sredine.
U zaključku, Zelena agenda za Srbiju predstavlja sveobuhvatan plan za unapređenje zaštite životne sredine i održivog razvoja u zemlji. Uspešno sprovođenje ove strategije zahteva značajno jačanje institucionalnih kapaciteta, unapređenje međusektorske saradnje i aktivno učešće svih segmenata društva.