U poslednjem periodu, primećen je značajan trend među srpskim kompanijama da se okreću stranim izvorima finansiranja. Ovaj fenomen ima višestruke implikacije za domaću ekonomiju i zaslužuje detaljniju analizu.
Porast zaduživanja srpske privrede u inostranstvu
Prema najnovijem izdanju Kvartalnog monitora, zaduživanje srpske privrede u inostranstvu dostiglo je rekordne nivoe. U drugom kvartalu 2023. godine, domaće kompanije su se zadužile za približno 397 miliona evra, što predstavlja najveći iznos u jednom tromesečju u poslednjih petnaest godina.
Narodna banka Srbije (NBS) ističe da ovaj podatak treba posmatrati u širem kontekstu. Naime, ukupno neto zaduživanje privrede u periodu od 2007. do 2023. godine iznosi oko 3,7 milijardi evra, pri čemu je samo u poslednjih pet godina taj iznos dostigao 2,3 milijarde evra.
Razlozi za zaduživanje u inostranstvu
Postoji nekoliko ključnih faktora koji motivišu srpske kompanije da traže finansiranje van granica zemlje:
- Niže kamatne stope u inostranstvu
- Veća dostupnost sredstava za velike projekte
- Ubrzanje investicionog ciklusa u Srbiji
- Preporuke domaćih banaka za velike kredite
Ekonomista Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora, ističe da je razlika u visini kamatnih stopa glavni pokretač ovog trenda. Međutim, važno je napomenuti da je ova opcija uglavnom dostupna samo velikim domaćim kompanijama i multinacionalnim korporacijama koje posluju u Srbiji.
Regulativa i proces zaduživanja u inostranstvu
Kreditni poslovi sa inostranstvom regulisani su Zakonom o deviznom poslovanju. Prema ovom zakonu, srpska pravna lica mogu se zadužiti u inostranstvu na dva načina:
- Uzimanjem kredita od strane banke ili strane banke
- Kroz zajmove između rezidenata i nerezidenata
Postoji i poseban izuzetak koji dozvoljava zaduživanje u dinarima kod međunarodnih finansijskih organizacija i razvojnih banaka čiji su osnivači strane države.
Narodna banka Srbije zahteva da se svako zaduživanje prijavi pre korišćenja sredstava. Ovo se vrši preko domaće banke, dostavljanjem propisanih KZ obrazaca i prateće dokumentacije.
Implikacije za domaću ekonomiju
Ovaj trend zaduživanja u inostranstvu ima višestruke implikacije za srpsku ekonomiju:
- Povećanje priliva stranog kapitala
- Potencijalno smanjenje pritiska na domaće izvore finansiranja
- Mogućnost za brži rast i razvoj domaćih kompanija
- Rizik od povećane izloženosti fluktuacijama deviznog kursa
NBS naglašava da se ovaj trend može povezati sa ubrzanjem investicionog ciklusa u zemlji. Uprkos povećanom zaduživanju u inostranstvu, beleži se i rast kreditne aktivnosti na domaćem tržištu. U prvih osam meseci 2023. godine, krediti privredi na domaćem tržištu su porasli za oko 57 milijardi dinara.
Važno je napomenuti da, iako zaduživanje u inostranstvu može doneti određene prednosti, ono takođe nosi i rizike. Kompanije moraju pažljivo razmotriti sve aspekte pre donošenja odluke o ovakvom načinu finansiranja.
U zaključku, trend zaduživanja srpske privrede u inostranstvu predstavlja složen fenomen koji zahteva pažljivo praćenje i analizu. Dok može doneti značajne prednosti u smislu nižih kamatnih stopa i većeg pristupa kapitalu, neophodno je da kompanije i regulatori pažljivo upravljaju potencijalnim rizicima kako bi se osigurao dugoročni ekonomski rast i stabilnost.