Povratak na posao nakon porodiljskog odsustva predstavlja izazovan period za mnoge žene u Srbiji. Iako zakon pruža određene zaštitne mere, u praksi se javljaju brojni problemi i primeri diskriminacije. Ovaj članak analizira pravni okvir, izazove i dobre prakse u ovoj oblasti.
Zakonska zaštita žena nakon porodiljskog odsustva
Porodiljsko odsustvo je period tokom kojeg žene u Srbiji uživaju posebnu zakonsku zaštitu. Međutim, situacija postaje složenija kada se zaposlene vrate na posao. Zakon o radu propisuje određene mere zaštite, ali se postavlja pitanje kako se one primenjuju u praksi i da li poslodavci nude dodatne olakšice.
Prema rečima Slađane Kiković, šefa pravnog odeljenja Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", realnost je često drugačija od zakonskih odredbi: "Masovno se žene u Srbiji vraćaju na poslove koji često nisu u skladu ni sa njihovim stepenom stručne spreme, a kamoli sa odgovornošću. Poslodavci ih na taj način kažnjavaju". Ova praksa ukazuje na postojanje prikrivene diskriminacije i nepoštovanje zakonskih obaveza.
Primeri dobre prakse i socijalno odgovornog poslovanja
Ipak, postoje i pozitivni primeri. Kiković navodi slučaj jedne nemačke kompanije u Novoj Pazovi koja je uspostavila izuzetne programe za zaposlene. Pored najsavremenije tehnologije i ekološki odgovornog poslovanja, ova kompanija je obezbedila:
- Jaslice i vrtić za decu zaposlenih
- Ambulantu za zaposlene
- Teretanu i druge rekreativne sadržaje
- Proizvodnju 70% energije iz solarnih panela
- Mini fabriku za prečišćavanje vode
Ovakvi primeri pokazuju da je moguće pomiriti poslovne obaveze sa porodičnim životom, što je ključno za roditeljstvo u savremenom društvu.
Posebna zaštita dojilja na radnom mestu
Pravnik Milan Predojević iz Infostuda objašnjava da zakon pruža dodatnu zaštitu ženama koje se vrate na posao, a još uvek doje svoju decu. Poslodavci su dužni da obezbede:
- Dnevne pauze u trajanju od 90 minuta za dojenje
- Alternativno, skraćenje radnog vremena za 90 minuta
- Naknadu zarade u visini osnovne plate uvećane za minuli rad tokom ovih pauza
Ove mere se primenjuju ako zaposlena radi najmanje šest sati dnevno i važe do navršene prve godine života deteta. Važno je napomenuti da se ovo vreme računa u radno vreme.
Ograničenja u radnim obavezama dojilja
Zakon o radu takođe propisuje da zaposlene koje doje ne smeju raditi na poslovima koji su štetni po njihovo zdravlje ili zdravlje deteta. To posebno uključuje:
- Poslove koji zahtevaju podizanje tereta
- Radna mesta sa štetnim zračenjem
- Poslove sa izloženošću ekstremnim temperaturama
- Radna mesta sa vibracijama
U slučaju da poslodavac ne može obezbediti odgovarajuće poslove, dužan je da zaposlenu uputi na plaćeno odsustvo. Naknada zarade tokom ovog odsustva ne sme biti niža od zakonom garantovane minimalne zarade.
Ograničenja prekovremenog i noćnog rada
Predojević ističe da zaposlene koje doje ne mogu raditi prekovremeno ili noću ako bi to bilo štetno po njihovo zdravlje ili zdravlje deteta. To znači:
- Ograničenje na maksimalno 40 radnih sati nedeljno
- Zabrana rada između 22 časa i 6 časova narednog dana
Ova ograničenja se primenjuju na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaštita roditelja sa malom decom
Zakon pruža dodatnu zaštitu roditeljima sa malom decom:
- Roditelji sa decom do 3 godine mogu raditi prekovremeno ili noću samo uz pisanu saglasnost
- Isto važi za samohrane roditelje sa decom do 7 godina ili decom sa invaliditetom
- Preraspodela radnog vremena za roditelje dece do 3 godine ili dece sa težim stepenom ometenosti moguća je samo uz pisanu saglasnost
Borba protiv diskriminacije pri povratku na posao
U slučaju diskriminacije pri povratku na posao nakon porodiljskog odsustva, zaposlene imaju nekoliko opcija:
- Podnošenje prijave Inspekciji za rad
- Pokretanje tužbe pred nadležnim sudom
- Podnošenje pritužbe PZR
Međutim, da bi se dokazala diskriminacija, mora biti jasno da je žena premeštena na nižu poziciju zbog predrasuda o njenoj sposobnosti da obavlja posao nakon što je postala majka.
Uloga inspekcije rada i sudskih postupaka
Inspekcija rada ima važnu ulogu u nadzoru primene Zakona o radu. Inspektori mogu naložiti poslodavcu da otkloni utvrđene povrede zakona. Pored toga, zaposlene mogu pokrenuti sudski postupak ako smatraju da su nezakonito premeštene na nižu poziciju nakon povratka sa porodiljskog odsustva.
Promovisanje dobrih praksi i antidiskriminacione politike
Služba Poverenice za zaštitu ravnopravnosti ističe da žene koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva često donose nova znanja i veštine, što mnogi poslodavci prepoznaju. Promocija primera dobre prakse može značajno doprineti suzbijanju diskriminacije i stvaranju tolerantnog radnog okruženja.
U zaključku, iako porodiljsko odsustvo pruža značajnu zaštitu, povratak na posao nakon toga i dalje predstavlja izazov za mnoge žene u Srbiji. Potrebni su dodatni napori kako bi se osigurala puna primena zakonskih odredbi i promovisale dobre prakse koje omogućavaju usklađivanje poslovnog i porodičnog života.