U svetlu sve veće potrebe za radnom snagom, zapošljavanje penzionera postaje značajna tema na tržištu rada u Srbiji i Hrvatskoj. Ova praksa donosi brojne izazove i mogućnosti, kako za same penzionere, tako i za poslodavce i ekonomiju u celini.
Tržište rada za penzionere u Hrvatskoj
Zapošljavanje penzionera u Hrvatskoj doživelo je značajan pomak poslednjih godina. Hrvatski zavod za zapošljavanje (HZZ) prepoznao je potencijal ove demografske grupe i pokrenuo specijalizovanu web-stranicu za njihovo zapošljavanje. Ovaj potez je direktan odgovor na rastuću potrebu poslodavaca za popunjavanjem određenih radnih mesta, posebno onih koja zahtevaju iskustvo i stručnost koju penzioneri često poseduju.
Pored inicijative HZZ-a, i privatni sektor je prepoznao vrednost zapošljavanja penzionera. Specijalizovani portali za oglašavanje poput MojPosao i Posao.hr uveli su posebne rubrike namenjene poslovima za penzionere. Ovo ukazuje na rastući trend i prepoznavanje penzionera kao važnog dela radne snage u Hrvatskoj.
Jedan od najznačajnijih koraka u ovom pravcu je zakonska promena iz 2019. godine. Ovom promenom, penzionerima u Hrvatskoj je omogućeno da rade pola radnog vremena, odnosno 20 sati nedeljno, uz zadržavanje punog iznosa penzije. Ova inovativna mera predstavlja značajan podsticaj za penzionere da ostanu aktivni na tržištu rada, istovremeno obezbeđujući finansijsku sigurnost kroz punu penziju.
Situacija u Srbiji: Izazovi i ograničenja
Za razliku od Hrvatske, situacija u Srbiji je znatno drugačija i suočava se sa brojnim izazovima. Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera "Nezavisnost", ističe da na domaćem tržištu rada postoji ogromna potražnja za zapošljavanjem penzionera, ali da najstariji građani nemaju nikakve povlastice.
"Nažalost, penzioneri koji rade u Srbiji nemaju nikakve beneficije. Poslodavci uglavnom gledaju da na njima zarade, odnosno da im plate najmanje moguće naknade," objašnjava Grabundžija. Ova situacija stvara nepovoljan položaj za penzionere koji žele ili moraju da nastave sa radom.
Procenjuje se da je od ukupnog broja penzionera u Srbiji, približno 42.000, ili oko 2,5 odsto, i dalje radno angažovano. Međutim, tačan broj zaposlenih penzionera ostaje nepoznat zbog nedostatka preciznih podataka. Grabundžija navodi da poslodavci često ne žele da pruže informacije o broju zaposlenih penzionera, što otežava praćenje ovog fenomena.
Oblici zapošljavanja penzionera u Srbiji
U Srbiji, penzioneri se najčešće zapošljavaju na osnovu ugovora van radnog odnosa, kao što su ugovori o privremenim i povremenim poslovima ili ugovori o delu. Ova praksa, iako rasprostranjena, često ne pruža adekvatnu zaštitu prava radnika i može dovesti do eksploatacije.
Grabundžija ističe da su među najčešće zaposlenim penzionerima vojna lica i penzionisani policajci. "Najviše ima ljudi koji rade kao obezbeđenje za privatne firme, ali i inženjera, lekara čija je stručnost potrebna jer nema dovoljno adekvatnog kadra. Takođe, sve više najstarijih građana zapošljava se u marketima," objašnjava on.
Zakonski okvir i ograničenja
Prema važećem zakonu u Srbiji, korisnici starosne i prevremene starosne penzije mogu bez ograničenja da budu radno angažovani po bilo kom osnovu i da nesmetano koriste penziju. Međutim, situacija je drugačija za korisnike porodične i invalidske penzije.
Korisnici porodične penzije suočavaju se sa značajnim ograničenjima. Ako se zaposle ili registruju samostalnu delatnost, isplata porodične penzije se obustavlja. Oni mogu biti radno angažovani samo po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, i to pod uslovom da iznos ostvarene ugovorene naknade na mesečnom nivou ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih.
Uticaj dodatnog rada na penziju
Mnogi penzioneri se pitaju da li dodatni rad i nastavak plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje utiče na obračun njihove penzije. Fond PIO potvrđuje da se za penzionere koji nastave da rade obavezno plaćaju doprinosi, što znači da se za nove periode rada navršava staž osiguranja koji nije uzet u obzir pri prvobitnom ostvarivanju prava na penziju.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju pruža mogućnost da se penzija ponovo odredi po prestanku osiguranja, ukoliko je novo osiguranje trajalo najmanje godinu dana. Ova opcija je dostupna samo korisnicima prava na starosnu penziju, pri čemu će se korisniku isplaćivati povoljniji iznos penzije.
Doprinosi i obaveze penzionera u radnom odnosu
Važno je napomenuti da su penzioneri koji su prijavljeni na osiguranje, po bilo kom osnovu, u obavezi da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se plaća po stopi od 24 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja. Ova stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili korisnik starosne penzije.
Zaključak: Potreba za reformom i boljim uslovima
Situacija sa zapošljavanjem penzionera u Srbiji ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom reformom sistema. Uvođenje modela sličnog hrvatskom, gde penzioneri mogu raditi pola radnog vremena uz zadržavanje pune penzije, moglo bi značajno poboljšati položaj starijih radnika. Ovo bi ne samo pružilo finansijsku sigurnost penzionerima, već bi i doprinelo ekonomiji kroz njihovo aktivno učešće na tržištu rada.
Unapređenje uslova rada za penzionere, uz adekvatnu zakonsku zaštitu i beneficije, ključno je za stvaranje pravednijeg i efikasnijeg sistema zapošljavanja penzionera u Srbiji. Ovakve promene bi mogle doneti višestruke koristi, kako za same penzionere, tako i za celokupno društvo i ekonomiju zemlje.