Zapošljavanje mladih u Srbiji predstavlja složen izazov koji zahteva pažljivu analizu i strateški pristup. Ovaj članak istražuje trenutno stanje, trendove i ključne faktore koji utiču na mogućnosti zaposlenja za mlade u zemlji.
Stanje zapošljavanja mladih u Srbiji
Zapošljavanje mladih u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima. Prema istraživanju KOMS-a, samo 41% svršenih diplomaca pronalazi posao u roku od šest meseci nakon završetka studija. Ovo ukazuje na ozbiljne prepreke s kojima se mladi suočavaju pri ulasku na tržište rada.
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) izveštava da je u martu 2024. godine bilo približno 72.000 nezaposlenih mladih, što čini gotovo petinu ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji. Iako ovi podaci pokazuju blago poboljšanje u odnosu na prethodne godine, situacija i dalje zahteva hitnu pažnju.
NEET stopa i tranzicija ka zaposlenju
NEET stopa, koja označava procenat mladih koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti su na obuci, predstavlja ključni indikator stanja mladih na tržištu rada. U Srbiji je ova stopa u prvom kvartalu 2023. godine iznosila 14,0%, što je poboljšanje u odnosu na prethodne godine, ali i dalje značajno iznad evropskog proseka.
Tranzicija od obrazovanja do stabilnog zaposlenja u Srbiji traje u proseku skoro dve godine, što je znatno duže od evropskog proseka. Ovo produženo razdoblje nezaposlenosti može imati dugoročne negativne posledice na profesionalni razvoj i finansijsku stabilnost mladih.
Usklađenost obrazovanja i tržišta rada
Jedan od ključnih problema je neusklađenost između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada. Čak 61% mladih radi na pozicijama koje nisu direktno povezane sa njihovim obrazovanjem, što ukazuje na potrebu za boljom koordinacijom između obrazovnih institucija i poslodavaca.
Dodatno zabrinjava činjenica da 17% mladih radi bez formalnog ugovora, što ih izlaže riziku eksploatacije i uskraćuje im osnovne radne beneficije. Ovo naglašava potrebu za strožom regulacijom i nadzorom tržišta rada.
Izazovi i mogućnosti za poboljšanje
Uprkos izazovima, postoje znaci poboljšanja. Stopa nezaposlenosti mladih opala je za više od 124.000 ljudi od 2014. godine, što ukazuje na postepeni napredak. Međutim, i dalje postoji prostor za značajna poboljšanja, posebno u oblastima:
- Unapređenja sistema profesionalne orijentacije
- Bolje usklađenosti obrazovnih programa sa potrebama tržišta
- Podsticanja preduzetništva među mladima
- Povećanja broja kvalitetnih praksi i pripravničkih programa
Poređenje sa Evropskom unijom
U poređenju sa EU, gde je 83,5% nedavno diplomiranih studenata zaposleno, Srbija zaostaje u ovom aspektu. Ovo naglašava potrebu za implementacijom uspešnih praksi iz EU zemalja, prilagođenih lokalnom kontekstu.
Zemlje poput Malte, Holandije i Nemačke, sa stopama zaposlenosti diplomaca iznad 90%, mogu poslužiti kao modeli za razvoj efikasnih strategija zapošljavanja mladih.
Zaključak i perspektive
Zapošljavanje mladih u Srbiji ostaje kompleksan izazov koji zahteva koordinisane napore vlade, obrazovnih institucija i privatnog sektora. Poboljšanje usklađenosti obrazovanja sa potrebama tržišta rada, smanjenje NEET stope i skraćivanje perioda tranzicije ka stabilnom zaposlenju ključni su ciljevi za budućnost.
Iako postoje pozitivni trendovi, potrebno je intenzivirati napore kako bi se mladima u Srbiji osigurala bolja budućnost na tržištu rada. Kontinuirano praćenje i prilagođavanje strategija zapošljavanja mladih ostaje imperativ za dugoročni ekonomski i društveni razvoj zemlje.