Predlog Zakona o kohezionoj politici stigao je u Skupštinu Srbije, označavajući važan korak ka efikasnom korišćenju EU fondova. Ovaj zakon će definisati institucionalni okvir za upravljanje sredstvima namenjenim regionalnom razvoju i socijalnoj podršci nakon pristupanja Evropskoj uniji.
Značaj kohezione politike za Srbiju
Kohezione politike predstavljaju jedan od ključnih aspekata pridruživanja EU. One obuhvataju korišćenje sredstava iz evropskih fondova za regionalni razvoj, socijalnu podršku, kao i iz Kohezionog fonda i Fonda za pravednu tranziciju. Ovi fondovi na nivou Unije iznose nekoliko stotina milijardi evra, što ih čini značajnim izvorom finansiranja za nove članice.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, u razgovoru za Biznis.rs objašnjava: "Radi se o fondovima koji čine trećinu budžeta EU, a koheziona politika zajedno sa poljoprivrednom predstavlja praktično 60 odsto potrošnje iz zajedničkog budžeta članica." Ovo ukazuje na ogroman potencijal koji ovi fondovi imaju za razvoj Srbije.
Priprema institucionalnog okvira
Usvajanje ovog zakona je od presudnog značaja za okončanje pristupnih pregovora za Poglavlje 22. Međak naglašava da sve relevantne institucije moraju biti spremne i uvežbane za upravljanje fondovima najmanje dve godine pre ulaska Srbije u EU. Bez adekvatne pripreme, postoji rizik da država više uplaćuje u zajednički budžet nego što povlači kroz razvojne fondove.
Primer Bugarske ilustruje potencijal ovih fondova. U periodu od 2014. do 2020. godine, Bugarska je imala na raspolaganju približno:
- 6,7 milijardi evra iz Evropskog fonda za regionalni razvoj
- 3,2 milijarde evra iz Evropskog socijalnog fonda
- 3,3 milijarde evra iz Kohezionog fonda
Ove cifre su posebno značajne jer je Bugarska u tom periodu bila uporediva sa Srbijom po broju stanovnika i stepenu razvoja.
Izazovi u implementaciji
Kvalitet kadrova je ključan faktor u efikasnom korišćenju EU fondova. Međak upozorava: "U institucijama moraju biti zaposleni kvalitetni, sposobni ljudi, a ne oni koji 'preko veze' popunjavaju kvote, jer će ih EU testirati i proveravati da li znaju svoj posao – u suprotnom, novac nećemo videti." Ovo naglašava potrebu za transparentnim i meritokratskim pristupom zapošljavanju u relevantnim institucijama.
Iskustva zemalja u regionu dodatno ilustruju važnost pravilnog upravljanja fondovima. U Hrvatskoj je pokrenuta istraga protiv bivšeg ministra za evropske fondove zbog sumnji u zloupotrebu podsticaja, dok je u Bugarskoj bivši premijer uhapšen zbog sumnje na proneveru EU fondova.
Potencijal i izazovi za Srbiju
Aktuelni budžet EU za kohezione politike iznosi približno 378 milijardi evra za period od 2021. do 2027. godine. Hrvatska, kao primer nove članice, dobila je priliku da iskoristi skoro 9 milijardi evra ili oko 300 evra godišnje po glavi stanovnika. Ovo daje perspektivu o potencijalnim koristima za Srbiju nakon pristupanja EU.
Međutim, efikasno korišćenje fondova predstavlja izazov. Hrvatska je 2014. godine uspevala da iskoristi tek oko 20% dostupnih sredstava. Slično tome, Srbija je u periodu od 2014. do 2020. godine imala na raspolaganju 175 miliona evra iz IPARD fondova za ruralni razvoj, ali je do kraja 2021. godine odobreno samo 37,8% raspoloživih sredstava.
Zaključak
Usvajanje i implementacija Zakona o kohezionoj politici predstavlja kritičan korak u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Efikasno korišćenje EU fondova može značajno doprineti regionalnom razvoju i socijalnoj podršci u Srbiji, ali zahteva pažljivo planiranje, obuku kvalitetnih kadrova i transparentno upravljanje. Uspešna primena kohezione politike će biti ključna za maksimiziranje koristi od članstva u EU.