Privredni sud u Novom Sadu nedavno je doneo odluku o zaključenju stečajnog postupka nad Razvojnom bankom Vojvodine (RBV), označavajući kraj jedne ere u finansijskom sektoru Vojvodine. Ova odluka predstavlja kulminaciju desetogodišnjeg pravnog procesa koji je imao značajne implikacije za ekonomiju regiona.
Istorija i uzroci propasti Razvojne banke Vojvodine
Razvojna banka Vojvodine, nekada stub ekonomskog razvoja pokrajine, suočila se sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama koje su dovele do oduzimanja licence od strane NBS u aprilu 2013. godine. Glavni razlog za ovaj drastičan korak bio je hronični nedostatak kapitala i kritična potkapitalizovanost banke, što je pretilo da ugrozi stabilnost celokupnog finansijskog sektora Republike Srbije.
Prema izveštajima NBS, banka je patila od ozbiljnog problema nenaplativih kredita (NPL). Iako su zvanični podaci varirali, procenjuje se da je udeo problematičnih kredita u portfelju banke dostigao alarmantnih 62% do 75%. Ova situacija je bila direktna posledica dugogodišnje prakse odobravanja zajmova bez adekvatnog obezbeđenja, što je dovelo banku na ivicu finansijskog ponora.
Proces stečaja i raspodela imovine
Stečajni postupak nad RBV bio je izuzetno kompleksan, obuhvatajući više od 2.100 procesnih radnji tokom perioda dužeg od decenije. Konačno rešenje o zaključenju stečaja, doneto 18. januara ove godine, postalo je pravosnažno krajem jula, označavajući formalni kraj postojanja ove finansijske institucije.
Prema prvobitnom tekstu rešenja Privrednog suda u Novom Sadu, raspodela viška deobne mase rezultirala je time da je Autonomna pokrajina Vojvodina dobila približno 51,82% ukupne nominalne vrednosti preferencijalnih akcija, što je ekvivalentno sumi od oko 1,45 milijardi dinara. Ova raspodela uključuje:
- Gotovinska sredstva u iznosu od približno 120 miliona dinara
- Prenos potraživanja od fizičkih lica - dužnika RBV u vrednosti od oko 179 miliona dinara
- Prenos potraživanja od pravnih lica - dužnika u iznosu od gotovo 520 miliona dinara
- Nekretnine RBV procenjene na najmanje 607 miliona dinara
Dodatno, očekuje se da će Vojvodina dobiti još najmanje 20 miliona dinara od udela i akcija RBV u drugim pravnim licima, kao i od zakupa i potraživanja iz sudskih postupaka.
Implikacije za finansijski sektor i budućnost
Propast RBV imala je značajne posledice po finansijski sektor Srbije. Republika Srbija i AP Vojvodina bile su prinuđene da obezbede dodatna sredstva u iznosu od približno 6,36 milijardi dinara za pokriće depozita koji su preneti na Banku Poštansku štedionicu a.d. Beograd. Ovaj potez bio je neophodan kako bi se zaštitili interesi deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema.
Slučaj RBV služi kao važna lekcija za finansijski sektor, naglašavajući potrebu za strožom regulacijom i nadzorom bankarskog poslovanja. Ovo iskustvo je dovelo do pojačanih mera opreza i unapređenja praksi upravljanja rizicima u celom bankarskom sektoru Srbije.
Iako je stečajni postupak formalno zaključen, pravni život RBV nastavlja se kroz stečajnu masu koju čine parnični, izvršni i krivični postupci. Agencija za osiguranje depozita (AOD) imenovana je za zastupnika stečajne mase, što ukazuje na dugotrajnost procesa potpunog razrešenja svih pravnih pitanja vezanih za ovu banku.
Širi kontekst bankarskih stečajeva u Srbiji
Slučaj RBV nije izolovan u srpskom bankarskom sektoru. Agencija za osiguranje depozita trenutno vodi još 10 stečajnih postupaka za banke, uključujući i tri nekada velike državne banke - Beogradsku banku, Beobanku i Jugobanku. Ovi postupci, koji traju gotovo četvrt veka, ilustruju kompleksnost i dugotrajnost procesa razrešavanja problematičnih bankarskih institucija u Srbiji.
Ovakva situacija postavlja pitanja o efikasnosti stečajnih procedura u finansijskom sektoru i potrebi za reformom sistema kako bi se ubrzali ovi procesi i smanjili njihovi negativni efekti na ekonomiju. Istovremeno, ovo naglašava važnost preventivnih mera i ranog prepoznavanja problema u bankarskom sektoru.
U zaključku, stečaj Razvojne banke Vojvodine predstavlja značajan događaj u finansijskom sektoru Srbije, sa dalekosežnim posledicama za ekonomiju Vojvodine i šire. Ovaj slučaj služi kao važan podsetnik na neophodnost odgovornog upravljanja finansijskim institucijama i kontinuiranog unapređenja regulatornog okvira u bankarskom sektoru.