Nedavna anketa sprovedena u Evropskoj investicionoj banci (EIB) otkrila je zabrinjavajuće stanje etičkih standarda i kulture prijavljivanja nepravilnosti u ovoj instituciji. Rezultati ukazuju na duboko ukorenjene probleme koji zahtevaju hitnu pažnju i reformu.
Strah od odmazde i nepoverenje u sistem
Prema internoj anketi sprovedenoj 2023. godine, gotovo polovina zaposlenih u EIB-u izražava strah od potencijalnih posledica ukoliko bi prijavili nedolično ponašanje. Ovo obuhvata širok spektar prekršaja, od maltretiranja i uznemiravanja do ozbiljnijih slučajeva prevare. Ovakav visok procenat zabrinutih zaposlenih ukazuje na duboko ukorenjeno nepoverenje u interne mehanizme zaštite i rešavanja problema.
Još alarmantniji je podatak da je samo 14% ispitanika izrazilo zadovoljstvo ishodom nakon prijavljivanja neprimerenog ponašanja. Ovako nizak nivo zadovoljstva sugeriše da postojeći sistemi za rešavanje prijavljenih problema nisu efikasni ili pravični, što dodatno obeshrabruje zaposlene da istupe kada primete nepravilnosti.
Dugotrajna kultura netransparentnosti
Problemi u EIB-u, najvećem multilateralnom zajmodavcu na svetu, nisu novijeg datuma. Višegodišnje ankete pokazuju konstantno nizak nivo zadovoljstva etičkim standardima banke. Zabrinjavajuće je da je 2019. godine samo 30% zaposlenih smatralo da banka zauzima visoko mesto po profesionalizmu, etici i integritetu. Iako je do 2022. godine ovaj procenat blago porastao na 35%, i dalje je daleko od zadovoljavajućeg nivoa.
Ovi podaci odražavaju duboko ukorenjeno i dugotrajno nezadovoljstvo među zaposlenima. Više od deset sadašnjih i bivših radnika podelilo je svoje iskustvo sa uglednim finansijskim novinama, ukazujući na problematičnu kulturu u sedištu banke u Luksemburgu. Posebno zabrinjava činjenica da se bivši predsednik banke, Verner Hojer, nalazi pod istragom zbog sumnji na korupciju i zloupotrebu sredstava.
Nedostatak nadzora i politizacija imenovanja
Zaposleni u EIB-u ističu da je nedostatak adekvatnog nadzora jedan od ključnih faktora koji doprinosi problematičnoj situaciji. Pored toga, politička priroda imenovanja na najviše pozicije u banci dovela je do stvaranja kulture favorizovanja i netransparentnih procesa u upravljanju ljudskim resursima.
Ovakva praksa ne samo da narušava poverenje zaposlenih, već i podriva integritet institucije koja upravlja impresivnim bilansom stanja od približno 550 milijardi evra. U kontekstu sve većih zahteva za finansiranjem ambicioznih zelenih tranzicija i potreba odbrane, glavni gradovi Evropske unije sve više se oslanjaju na EIB, što dodatno naglašava važnost rešavanja ovih internih problema.
Potreba za reformom i jačanjem zaštite uzbunjivača
Rezultati ankete pokazuju da samo 40% ispitanika veruje da će banka zaštititi zaposlene koji u dobroj nameri prijavljuju probleme i ozbiljno shvatiti njihove zabrinutosti. Ovaj podatak jasno ukazuje na potrebu za značajnim unapređenjem sistema zaštite uzbunjivača i stvaranjem kulture u kojoj se prijavljivanje nepravilnosti podstiče i ceni.
EIB je u svom saopštenju istakao da rezultati ankete pokazuju "snažnu svest" o kodeksu ponašanja i "spremnost da se deluje kao svedok u uočenim slučajevima". Međutim, banka je takođe priznala postojanje "područja za dalja poboljšanja", uključujući jačanje poverenja u zaštitu uzbunjivača.
Iako je EIB naveo da su njihovi rezultati "uporedivi" sa drugim međunarodnim organizacijama, činjenica da se radi o vodećoj finansijskoj instituciji EU zahteva postavljanje viših standarda. Banka je najavila sprovođenje "niza mera za dalja poboljšanja uslova", ali ostaje da se vidi koliko će ove mere biti efikasne u rešavanju duboko ukorenjenih problema.
Zaključak: Put ka etičkoj izvrsnosti u Evropskoj investicionoj banci
Rešavanje etičkih problema i jačanje kulture integriteta u Evropskoj investicionoj banci predstavlja kritičan izazov koji zahteva sveobuhvatan pristup. Potrebne su temeljne reforme sistema prijavljivanja nepravilnosti, jačanje zaštite uzbunjivača i povećanje transparentnosti u procesima donošenja odluka i upravljanja ljudskim resursima.