Na sastanku održanom u češkom gradu Znojmu, članice Višegradske grupe (V4) postigle su dogovor o novom pristupu izvozu ukrajinskih žitarica. Ovaj predlog ima za cilj da reši tekuće probleme distribucije i zaštiti interese lokalnih poljoprivrednika, istovremeno podržavajući Ukrajinu u njenoj teškoj ekonomskoj situaciji.
Novi depozitni sistem za izvoz ukrajinskih žitarica
Češki ministar poljoprivrede, Marek Viborni, izneo je ključni predlog V4 grupe nakon sastanka. Prema njegovim rečima, članice su se složile da zatraže od Evropske unije uvođenje depozitnog sistema za izvoz ukrajinskih žitarica. Ovaj sistem bi funkcionisao na sledeći način:
- Izvoznici bi plaćali depozit pri uvozu žitarica u EU
- Depozit bi bio vraćen čim žitarice napuste teritoriju Evrope
- Cilj je sprečiti zadržavanje ukrajinskih žitarica na evropskom tržištu
Viborni je naglasio da je svrha ovog sistema da podstakne izvoznike i kupce da ne ostavljaju ukrajinske žitarice u Evropi, već da ih transportuju do luka na Baltiku i Sredozemnom moru, odakle bi bile dalje izvezene u zemlje Azije i Afrike.
Koridori solidarnosti i finansiranje infrastrukture
Pored depozitnog sistema, razgovaralo se i o takozvanim koridorima solidarnosti. Ovi koridori predstavljaju specijalne rute za transport ukrajinskih žitarica kroz Evropu. Međutim, Viborni je upozorio da su ovi koridori skupo rešenje koje zahteva značajna ulaganja.
U vezi sa ovim, češki ministar je predložio:
- Aktivno učešće Evropske unije u finansiranju koridora
- Strogu kontrolu EU nad funkcionisanjem ovih koridora
- Poboljšanje postojeće infrastrukture za efikasniji tranzit
Poljska je već preduzela korake u ovom smeru, zatraživ�i od Evropske komisije vanrednih 1,5 milijardi evra za unapređenje svoje infrastrukture. Ovaj zahtev ilustruje ozbiljnost situacije i potrebu za značajnim ulaganjima u logistiku.
Izazovi i tenzije na evropskom poljoprivrednom tržištu
Problem izvoza ukrajinskih žitarica izazvao je značajne tenzije na evropskom tržištu, posebno u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. Ove države su se suočile sa naglim prilivom jeftinih žitarica, što je ugrozilo lokalne poljoprivrednike.
Kao odgovor na ovu situaciju, Evropska komisija je prvobitno uvela embargo na uvoz ukrajinskih žitarica do 15. septembra 2023. godine. Međutim, uprkos zahtevima Poljske, Mađarske i Slovačke, ovaj embargo nije produžen. Ove tri zemlje su, suprotno pravilima EU, uvele jednostrane embargoe.
Situacija je dodatno zakomplikovana političkim faktorima. U Poljskoj, vladajuća stranka "Pravo i Pravda" koristi pitanje ukrajinskih žitarica kao političko oružje u predizbornoj kampanji, ciljajući na glasače desnice uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 15. oktobar.
Budućnost izvoza ukrajinskih žitarica i evropske solidarnosti
Uprkos izazovima, članice V4 grupe naglašavaju važnost pronalaska zajedničkog evropskog rešenja. Viborni je istakao da i dalje preferiraju koordinisani pristup EU u distribuciji žitarica iz Ukrajine.
Ovaj stav odražava širu dilemu sa kojom se EU suočava: kako balansirati između podrške Ukrajini u teškim vremenima i zaštite interesa svojih poljoprivrednika. Predloženi depozitni sistem i ulaganja u koridore solidarnosti predstavljaju pokušaj da se nađe kompromisno rešenje.
U zaključku, pitanje izvoza ukrajinskih žitarica ostaje složen izazov koji zahteva pažljivo balansiranje ekonomskih, političkih i humanitarnih aspekata. Predlozi V4 grupe predstavljaju korak ka pronalaženju održivog rešenja, ali će biti potrebni dalji pregovori i kompromisi na nivou EU da bi se postigao konsenzus koji zadovoljava sve strane.