Srpska industrija veštačkih đubriva suočava se sa značajnim izazovima i prilikama na domaćem i međunarodnom tržištu. Ovaj sektor, koji čini važan deo hemijske industrije zemlje, pokazuje impresivne izvozne performanse, ali se takođe bori sa energetskim troškovima, konkurencijom i sve strožim ekološkim propisima.
Izvozni uspeh i tržišni udeo veštačkih đubriva
Hemijska industrija Srbije beleži značajan izvozni uspeh, posebno u segmentu veštačkih đubriva. Prema najnovijim podacima, približno 69% proizvodnje ovog sektora izvozi se na zahtevno tržište EU. U 2023. godini, ukupna spoljnotrgovinska razmena proizvoda hemijske industrije dostigla je impresivnih 9 milijardi evra, što predstavlja gotovo 14% ukupne razmene zemlje.
Detaljniji pogled na cifre otkriva da je izvoz proizvoda hemijske industrije, uključujući veštačka đubriva, iznosio približno 3,9 milijardi evra, dok je uvoz dostigao oko 5,1 milijardu evra. Ovi podaci ukazuju na značajan trgovinski deficit u ovom sektoru, što naglašava potrebu za daljim jačanjem domaće proizvodnje i konkurentnosti.
Energetska intenzivnost i tržišni izazovi
Proizvodnja azotnih jedinjenja, koja su ključna komponenta mnogih veštačkih đubriva, izuzetno je energetski intenzivna. Prirodni gas predstavlja osnovnu sirovinu u ovom procesu, što znači da globalne fluktuacije cena gasa direktno utiču na konkurentnost domaćih proizvođača. Nedavni geopolitički događaji, poput rata u Ukrajini i evropske energetske krize, doveli su do značajnih skokova cena, stvarajući ozbiljne izazove za srpske proizvođače đubriva.
Pored toga, domaće tržište se suočava sa pritiskom jeftinijih uvoznih đubriva iz EU i susednih zemalja. Liberalizacija mnogih tržišta dovela je do pojačane konkurencije, posebno iz zemalja poput Mađarske i Rumunije, koje imaju razvijeniju proizvodnju i bolji pristup sirovinama.
Uticaj na poljoprivredu i ekološki standardi
S obzirom na to da je Srbija značajno poljoprivredno orijentisana zemlja, cena i dostupnost veštačkih đubriva imaju ogroman uticaj na domaću poljoprivredu. Fluktuacije cena đubriva direktno utiču na troškove proizvodnje useva, što predstavlja izazov za poljoprivrednike i utiče na stabilnost i rast celokupnog poljoprivrednog sektora.
U kontekstu EU, potrošnja đubriva na bazi azota u poljoprivredi je najizraženija u vodećim poljoprivrednim zemljama. Francuska, Nemačka, Poljska i Španija zajedno čine približno polovinu ukupne potrošnje EU, sa godišnjom potrošnjom koja se kreće od jednog do dva miliona tona po zemlji.
Međutim, industrija proizvodnje veštačkih đubriva suočava se sa sve strožim ekološkim standardima, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Evropski zeleni plan (Green Deal) ima poseban uticaj na proizvodnju i korišćenje azotnih jedinjenja, težeći smanjenju upotrebe veštačkih đubriva zbog njihovog doprinosa emisiji gasova sa efektom staklene bašte i zagađenju vode.
Ograničenja i budući trendovi
U Evropi i širom sveta već postoje brojna ograničenja u primeni pojedinih vrsta đubriva, uvedena prvenstveno zbog njihove neracionalne i prekomerne upotrebe. Ova situacija naglašava potrebu za održivijim pristupom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Fosfor, ključni sastojak mnogih đubriva, predstavlja neobnovljiv prirodni resurs. Stručnjaci predviđaju da bi poznate globalne rezerve fosfora, pri trenutnom tempu eksploatacije, mogle biti iscrpljene do 2050. godine. Ovo naglašava hitnu potrebu za efikasnijom upotrebom resursa i razvojem alternativnih metoda đubrenja.
Moderna poljoprivredna proizvodnja teži smanjenju prekomerne upotrebe đubriva kroz primenu efikasnijih hraniva. Cilj je postizanje istih ili većih poljoprivrednih prinosa uz manju upotrebu hemijskih sredstava, što bi trebalo da doprinese održivosti i smanjenju ekološkog otiska poljoprivrede.
Poslovanje srpskih proizvođača veštačkih đubriva
Delatnost proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u Srbiji doživela je značajne fluktuacije od početka pandemije COVID-19. Najlošija poslovna godina bila je 2020, sa ostvarenom dobiti od oko 424 miliona dinara. Međutim, sektor se brzo oporavio, dostižući dobit od približno 5,5 milijardi dinara u 2021. godini.
Najuspešnija godina za industriju bila je 2022, kada je ukupna dobit svih registrovanih firmi u ovoj delatnosti dostigla impresivnih 14,27 milijardi dinara, što je gotovo trostruko više u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, 2023. godina donela je pad ukupne dobiti, sa rezultatom od oko 4,4 milijarde dinara, što stručnjaci pripisuju stečajnim postupcima nekoliko preduzeća.
Vodeći igrači na tržištu
Među značajnim proizvođačima veštačkih đubriva u Srbiji, Elixir Prahovo se izdvaja kao lider. U 2023. godini, ova kompanija je ostvarila dobit od približno 2,49 milijardi dinara, što je nešto niže u odnosu na rekordne rezultate iz prethodnih godina, ali i dalje impresivno.
Elixir Group najavljuje ambiciozne planove za budućnost, uključujući izgradnju fabrike za proizvodnju tečnih đubriva u Prahovu. Ova investicija, zajedno sa već pokrenutom fabrikom kristalnih đubriva, trebalo bi da otvori između 200 i 300 novih radnih mesta. Kompanija trenutno zapošljava 817 radnika u ovoj delatnosti, što je čini najvećim poslodavcem u sektoru.
Drugi značajan igrač na tržištu je Elixir Zorka iz Šapca, koja je deo Elixir grupe od 2011. godine. Ova kompanija je u 2023. godini ostvarila dobit od oko 1,64 milijarde dinara, nastavljajući trend uspešnog poslovanja.
HIP-Azotara iz Pančeva, uprkos brojnim izazovima i aferama, nastavlja sa proizvodnjom mineralnih đubriva i azotnih jedinjenja. U 2023. godini, kompanija je ostvarila dobit od približno 222 miliona dinara, što je dovoljno da se nađe među top tri proizvođača u zemlji.
U zaključku, industrija veštačkih đubriva u Srbiji pokazuje otpornost i potencijal za rast uprkos značajnim izazovima. Balansiranje između ekonomskih ciljeva i ekoloških zahteva biće ključno za budući razvoj ovog sektora.