U svetu rapidnog razvoja veštačke inteligencije (AI), evropske softverske kompanije suočavaju se sa izazovom balansiranja između inovacija i regulatornih ograničenja. Ovo pitanje postaje sve važnije dok se kompanije bore da održe korak sa američkom konkurencijom.
Zabrinutost evropskih softverskih kompanija zbog AI regulative
Evropske softverske kompanije sve glasnije izražavaju zabrinutost da bi mogle značajno zaostati za američkim rivalima zbog strožih propisa u oblasti veštačke inteligencije. Ljubomir Kljajić, pravni stručnjak za patente i AI regulativu, ističe da je ovo pitanje suštinski vezano za tržišnu konkurenciju.
Kristijan Klajn, direktor nemačke kompanije SAP, jedne od vodećih evropskih softverskih firmi, apeluje na Evropsku uniju da pažljivo razmotri obim AI regulative. On naglašava da bi prekomerno regulisanje načina upotrebe podataka za razvoj AI moglo dodatno produbiti jaz između evropskih i američkih kompanija.
Razlike u pravnim sistemima i njihov uticaj na AI razvoj
Kljajić pojašnjava da postoje značajne razlike između pravnih sistema SAD-a i Evrope, posebno u pogledu autorske zaštite. U Sjedinjenim Državama, fokus je prvenstveno na imovinskim pravima, što odražava njihovu kapitalističku orijentaciju. Nasuprot tome, evropski pravni režim (Droit d'auteur) stavlja veći naglasak na moralna prava autora.
Ova razlika ima značajne implikacije za razvoj AI. Američki sistem omogućava kompanijama da, pod doktrinom "angažovanog rada", raspolažu pravima na autorske radove svojih zaposlenih. U evropskim zemljama, uključujući Srbiju, situacija je drugačija - zaposleni zadržavaju veća prava nad svojim kreacijama.
Evropski pristup regulaciji AI: Transparentnost i etika
Evropa je značajno normirala oblast veštačke inteligencije, stavljajući akcenat na transparentnost, etičnost i zaštitu pojedinačnih autora. Kljajić ističe: "U Americi je primaran komercijalni aspekt, dok Evropa više potencira zaštitu ljudskih prava i sloboda."
Kao primer ovog pristupa, Kljajić navodi nedavnu kaznu od gotovo 91 milion evra koju je Evropska komisija izrekla kompaniji Meta (Facebook) zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Ovaj potez ilustruje evropsku posvećenost zaštiti ličnih podataka građana.
Izazovi za evropske kompanije u globalnoj AI trci
Dok Evropa nastoji da zaštiti prava pojedinaca, evropske kompanije i privatni sektor žele veću slobodu kako bi mogli konkurisati američkim i kineskim gigantima. Ova tenzija postaje sve izraženija kako se razvoj AI ubrzava.
Kljajić upozorava da su neki američki IT giganti već najavili ograničenja za evropske korisnike u vezi sa alatima i funkcionalnostima proizvoda koji koriste generativnu AI, upravo zbog strožih evropskih propisa. Ovo ilustruje praktične izazove s kojima se suočavaju evropske kompanije u globalnoj AI trci.
EU AI Act: Regulisanje komercijalne upotrebe AI
Evropska unija je donela Uredbu o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act), koja detaljno reguliše upotrebu i razvoj AI, posebno za komercijalne svrhe. Važno je napomenuti da se ova uredba ne bavi potencijalnom upotrebom AI u oblasti odbrane i bezbednosti.
Pored ove uredbe, postoji i međunarodna konvencija Saveta Evrope o veštačkoj inteligenciji, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava. Kljajić ističe da je ova konvencija kreirana s ciljem harmonizacije propisa i stvaranja ujednačene regulative u AI sektoru.
Autorska prava i AI: Nove pravne dileme
Pitanje autorskih prava u kontekstu AI postaje sve složenije. Nedavna tužba New York Times-a protiv kompanije Open AI zbog navodnog korišćenja novinarskih tekstova za trening AI modela otvara nova pravna pitanja.
Kljajić objašnjava da je trenutno teško naplatiti prava za tekstove koji su već korišćeni za pravljenje AI modela, posebno kada nije postojala regulativa u toj oblasti. Međutim, on predviđa da bi u budućnosti trebalo da postoji mehanizam za kompenzaciju autora čija se dela koriste u treningu AI modela.
Budućnost AI razvoja: Od velikih jezičkih modela ka optimizaciji
Sem Altman, direktor kompanije OpenAI, nedavno je izjavio da je razvoj velikih jezičkih modela uglavnom završen i da će budući razvoj AI ići u pravcu optimizacije. Ova izjava sugeriše potencijalne promene u fokusu AI istraživanja i razvoja.
Uključivanje industrije u razvoj AI regulative
Kljajić naglašava važnost uključivanja industrije u proces kreiranja AI regulative. On ističe da su prilikom izrade konvencije u Savetu Evrope bile uključene velike kompanije i predstavnici nevladinih organizacija. "Ništa nije učinjeno bez učešća privrede, što je logično," kaže Kljajić.
Nezadovoljstvo tehnoloških kompanija novim EU zakonima
Uprkos naporima da se uključi industrija, mnoge tehnološke kompanije izrazile su nezadovoljstvo ograničenjima u novom EU zakonu o veštačkoj inteligenciji. Ovaj zakon nastoji da reguliše najmoćnije jezičke modele i postavlja stroga pravila o zaštiti podataka koji se mogu koristiti za treniranje AI modela.
SAP-ov pristup AI razvoju
Nemačka kompanija SAP godišnje ulaže oko dve milijarde evra u AI razvoj. Iako je ova suma značajna, ona je relativno mala u poređenju sa ulaganjima američkih tehnoloških giganta.
Kristijan Klajn ističe da SAP ne pokušava da se direktno takmiči sa američkim gigantima u razvoju opštih AI modela. Umesto toga, kompanija se fokusira na razvoj specijalizovanih AI alata, poput chatbota "Joule", koji je dizajniran za obavljanje specifičnih poslovnih zadataka.
Strategije evropskih kompanija za održavanje konkurentnosti
SAP takođe nastoji da privuče više američkih inženjera otvaranjem laboratorija u blizini prestižnih univerziteta poput UCLA, Berkeley i Stanford. Pored toga, kompanija ulaže u startap firme koje se bave generativnom AI tehnologijom, poput Anthropic i Cohere.
Ove strategije ilustruju napore evropskih kompanija da ostanu konkurentne na globalnom AI tržištu, uprkos regulatornim izazovima. Balansiranje između inovacija i usklađenosti sa propisima ostaje ključni izazov za evropske softverske kompanije u razvoju veštačke inteligencije.
U zaključku, evropske softverske kompanije se suočavaju sa izazovom navigacije kroz složeno regulatorno okruženje, nastojeći da održe korak sa globalnom konkurencijom u razvoju veštačke inteligencije. Pronalaženje ravnoteže između zaštite prava pojedinaca i omogućavanja inovacija ostaje ključno pitanje za budući razvoj AI u Evropi.