Klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju širom sveta. U Srbiji, rod voća nije izuzetak od ovog trenda, suočavajući se sa izazovima koje donose visoke temperature i nepredvidljivi vremenski obrasci.
Analiza uticaja visokih temperatura na rod voća
Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu nedavno je izneo svoju procenu o ovogodišnjem rodu voća u Srbiji. Prema njegovim rečima, očekuje se da će prinos biti manji za otprilike 5 do 8 procenata u poređenju sa 2023. godinom. Ovo smanjenje pripisuje se prvenstveno ekstremnim vrućinama koje su pogodile zemlju.
Keserović objašnjava: "Ako uzmemo u obzir da Srbija u proseku proizvodi oko 1,45 miliona tona voća godišnje, procenjujemo da će ovogodišnji prinos biti negde između 1,22 i 1,25 miliona tona." Ova prognoza ukazuje na značajan pad u proizvodnji, što može imati dalekosežne posledice za poljoprivredni sektor i ekonomiju zemlje.
Faktori koji utiču na smanjenje prinosa
Profesor Keserović ističe nekoliko ključnih faktora koji su doprineli smanjenju prinosa:
- Niske temperature u trećoj dekadi aprila
- Značajne štete od grada
- Izuzetno visoke temperature tokom leta
Ovi faktori su zajedno stvorili nepovoljne uslove za optimalan rast i razvoj voća. Posebno je zabrinjavajuć uticaj visokih temperatura na kvalitet plodova, naročito kod sorte šljive poznate kao "čačanska rodna". Kod ove sorte, primećena je dehidracija i smežuravanje plodova, što direktno utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.
Uticaj visokih temperatura na različite vrste voća
Visoke temperature nisu pogodile samo šljive. Profesor Keserović napominje da su uočene ožegotine na plodovima i listovima različitih voćnih vrsta, uključujući lesku, krušku i jabuku. Ova oštećenja su posebno izražena u voćnjacima koji nisu zaštićeni protivgradnim mrežama.
Interesantno je da, uprkos očekivanjima, sadržaj šećera u voću nije značajno smanjen. Keserović ovu pojavu opisuje kao "neobjašnjivu", s obzirom na to da su za stvaranje šećera potrebni voda i hladne noći, uslovi koji nisu bili karakteristični za ovogodišnju sezonu.
Saveti za zaštitu voćnjaka od visokih temperatura
U svetlu ovih izazova, profesor Keserović nudi nekoliko saveta voćarima za ublažavanje negativnih efekata visokih temperatura:
- Upotreba kaolina (gline) za zaštitu plodova i listova od ožegotina
- Orezivanje voćnih vrsta nakon berbe (posebno kajsija, šljiva i trešanja) radi smanjenja transpiracije i boljeg formiranja pupoljaka za narednu sezonu
- Instalacija sistema za navodnjavanje i stvaranje akumulacija vode za borbu protiv suše
- Postavljanje protivgradnih mreža koje štite od ožegotina i grada
- Zasenjivanje zasada jagodastog voća
Ove mere mogu značajno doprineti očuvanju kvaliteta i kvantiteta roda voća u uslovima ekstremnih temperatura.
Specifični uticaji na pojedine vrste voća
Različite vrste voća su različito reagovale na ovogodišnje vremenske uslove:
- Trešnja: Problemi sa izmrzavanjem u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, ali dobri prinosi u Vojvodini
- Višnja: Smanjen rod i oštećenja od mraza, ali kompenzovano visokom cenom (do 120 dinara po kilogramu)
- Kajsija: Smanjen rod u nekim regionima zbog mraza, ali izuzetno dobar rod u Fruškogorskom regionu
Ovi primeri ilustruju kompleksnost uticaja klimatskih faktora na voćarstvo i naglašavaju potrebu za prilagođavanjem poljoprivrednih praksi promenljivim vremenskim uslovima.
Zaključak i budući izazovi za srpsko voćarstvo
Ovogodišnji izazovi u proizvodnji voća u Srbiji naglašavaju potrebu za adaptacijom i inovacijama u sektoru voćarstva. Visoke temperature, nepredvidljivi vremenski obrasci i ekstremni događaji poput mraza i grada postaju sve češći, zahtevajući nove pristupe u uzgoju i zaštiti voća.
Profesor Keserović naglašava važnost ulaganja u infrastrukturu, posebno u sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže. Takođe, ističe potrebu za kontinuiranim istraživanjem i razvojem otpornijih sorti voća koje mogu bolje podneti ekstremne vremenske uslove.
Uprkos izazovima, srpsko voćarstvo pokazuje otpornost i adaptabilnost. Visoke cene nekih vrsta voća, poput višnje i kajsije, delimično su kompenzovale smanjene prinose, ukazujući na potencijal za održivost sektora čak i u teškim uslovima.
U budućnosti, ključno će biti balansiranje između kratkoročnih mera za ublažavanje uticaja ekstremnih vremenskih uslova i dugoročnih strategija za prilagođavanje klimatskim promenama. Ovo će zahtevati saradnju između naučnika, poljoprivrednika i kreatora politika kako bi se osigurala održivost i produktivnost srpskog roda voća u godinama koje dolaze.