U Srednjem Banatu, poljoprivrednici se suočavaju sa značajnim izazovima u pripremi za setvu uljane repice zbog dugotrajne suše. Optimalni rokovi za setvu prolaze, a proizvođači sa zebnjom posmatraju nebo, nadajući se neophodnim padavinama.
Suša otežava pripremu zemljišta za setvu uljane repice
Ekstremno suvo i tvrdo zemljište predstavlja glavni problem za poljoprivrednike u Srednjem Banatu. Sava Karanjac, iskusni poljoprivrednik iz Konaka, objašnjava: "Trenutno je nemoguće pripremiti zemljište za setvu uljane repice. Očekujemo da ćemo moći da počnemo tek nakon nekoliko obilnijih kiša, verovatno ne pre kraja septembra."
Karanjac, koji već šest godina gaji uljanu repicu na približno 30 hektara, ističe da se optimalni rok za setvu, koji je tradicionalno bio kraj avgusta i početak septembra, poslednjih godina pomera ka kasnijem periodu zbog sve češćih sušnih jeseni.
Neizvesnost među proizvođačima uljane repice
Predstavnici semenskih kuća potvrđuju da proizvođači oklevaju sa nabavkom semena za setvu. Ivica Živanov, promoter kompanije Pionir, navodi: "Deo proizvođača još uvek ne kupuje seme, plašeći se da ga neće moći posejati ako se ne stvore optimalni uslovi." Ova situacija dovela je do značajnog smanjenja naručenih količina semena u poređenju sa prethodnom godinom.
Živanov dodaje da bi nekoliko litara kiše moglo značajno popraviti situaciju i vratiti interesovanje za setvu uljane repice. Međutim, neki proizvođači su definitivno odustali od ove kulture zbog loših ovogodišnjih prinosa, uzrokovanih deficitom zimske vlage i sušnim periodom u aprilu.
Agronomska perspektiva i izazovi
Dejan Sekulić, agronom iz PD "Graničar" u Konaku, objašnjava trenutnu situaciju: "Naši kooperanti su delimično nabavili seme, ali mnogi čekaju da vide da li će setva uopšte biti moguća. Najveći problem je nedostatak vlage u zemljištu." Sekulić procenjuje da je potrebno najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru za kvalitetnu pripremu i setvu uljane repice.
Stručnjaci upozoravaju da je teško predvideti kako će kasnija setva uticati na buduće prinose. Sve zavisi od vremenskih uslova tokom zime i stadijuma razvoja u kojem će biljke ući u zimski period. Ova neizvesnost dodatno komplikuje odluke proizvođača o setvi.
Značaj uljane repice u Srbiji i svetu
Prema procenama Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji trenutno gaji na oko 25.000 hektara, sa potencijalom da zauzme čak 60.000 hektara. Ova kultura se najčešće izvozi kao seme, umesto kao finalni proizvod, što otvara mogućnosti za dodatnu preradu i stvaranje dodate vrednosti u domaćoj privredi.
U globalnom kontekstu, uljana repica ima izuzetan značaj. U Evropi predstavlja glavni izvor biljnog jestivog ulja, dok je na svetskom nivou druga najvažnija industrijska biljka. Najveći proizvođači uljane repice su Kina, Indija, Kanada, Poljska, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, što ukazuje na široku geografsku rasprostranjenost ove kulture.
Budućnost uljane repice u Srednjem Banatu
Uprkos trenutnim izazovima, dugoročne perspektive za uzgoj uljane repice u Srednjem Banatu ostaju pozitivne. Ova kultura je posebno pogodna za terene sa parcelama četvrte i pete klase, gde druge kulture teže uspevaju. Prednosti uzgajanja uljane repice uključuju rani priliv novca, solidnu cenu na tržištu i mogućnost izbegavanja rizika letnje suše.
Međutim, klimatske promene i sve češće suše predstavljaju ozbiljan izazov za poljoprivrednike. Adaptacija na nove uslove mogla bi uključivati:
- Ulaganje u sisteme za navodnjavanje
- Razvoj sorti otpornijih na sušu
- Prilagođavanje agrotehničkih mera
- Diversifikaciju useva radi smanjenja rizika
U zaključku, setva uljane repice u Srednjem Banatu suočava se sa značajnim izazovima zbog suše. Poljoprivrednici se nadaju kiši koja bi omogućila pripremu zemljišta i setvu, ali neizvesnost ostaje. Uprkos trenutnim teškoćama, dugoročni potencijal ove kulture i njen značaj za poljoprivredu regiona ostaju neosporni.