Srpski poljoprivrednici suočavaju se sa značajnim izazovima usled nedavne suše, koja je ostavila dubok trag na usevima i ekonomiji sektora. Procenjena šteta od približno 130 milijardi dinara predstavlja ozbiljan udarac za proizvođače, utičući na cene proizvoda i planiranje buduće setve.
Razmerevanje uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju
Prema rečima prof. dr Petra Veselinovića sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, direktna šteta od suše mogla bi dostići cifru od oko 130 milijardi dinara. Ova procena ukazuje na ozbiljnost situacije sa kojom se suočava srpska poljoprivreda. Veselinović ističe da će ova situacija verovatno dovesti do povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, što će dodatno opteretiti potrošače.
Klimatske promene i nedostatak adekvatnih sistema za navodnjavanje identifikovani su kao ključni faktori koji doprinose osetljivosti sektora na sušu. Decenijama propuštene prilike za unapređenje infrastrukture za navodnjavanje sada dolaze na naplatu, ostavljajući poljoprivrednike ranjivim na ekstremne vremenske uslove.
Diferencijalni uticaj suše na različite useve
Analiza uticaja suše na pojedinačne kulture otkriva značajne varijacije. Suncokret, poznat po svojoj otpornosti na sušu, pretrpeo je najmanje gubitke. Nasuprot tome, soja je bila najviše pogođena, sa prinosima koji jedva dostižu dve tone po hektaru, što je nedovoljno za pokrivanje troškova proizvodnje.
Stručnjaci procenjuju da je ukupan gubitak prinosa, kada se uzmu u obzir i drugi usevi poput kukuruza i repe, između 10 i 15 procenata. Ovakva situacija stvara nepovoljne uslove za predstojeću setvu, čak i za one poljoprivrednike koji nisu direktno pogođeni sušom.
Ekonomski izazovi i strategije za oporavak
Vladimir Lazarov, poljoprivrednik iz Omoljice kod Pančeva, ističe da su troškovi inputa i semena izuzetno visoki. On, kao i mnogi drugi proizvođači, očekuju pomoć države u vidu subvencija od 17.000 dinara po hektaru. Dodatno, beskamatni krediti za repromaterijal predstavljaju važan resurs za poljoprivrednike koji nastoje da smanje troškove proizvodnje.
Međutim, prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upozorava da je već došlo do povećanja cena repromaterijala, posebno semena. On ističe da su neki pariteti već probijeni, navodeći primer merkantilne pšenice gde je odnos jedan prema tri, što je presedan u sektoru.
Uloga državnih subvencija u ublažavanju posledica suše
Resorno ministarstvo je za tekuću godinu opredelilo oko 1,3 milijarde dinara za subvencionisane kredite, što bi trebalo da rezultira ubrizgavanjem približno 6-7 milijardi dinara u poljoprivrednu proizvodnju. Prof. Rajić naglašava važnost ovog pristupa, ističući da poljoprivrednici drugačije postupaju sa pozajmljenim sredstvima nego sa direktnim subvencijama, pažljivije birajući gde će ih uložiti.
Veliki broj ekonomista slaže se da su subvencije usmerene ka investicijama efikasnije od direktnih davanja u poljoprivredi. Ova perspektiva često se ističe u diskusijama o predstojećem agrarnom budžetu, čije se mere još uvek razrađuju.
Dugoročne strategije za otpornost poljoprivrede na sušu
Stručnjaci naglašavaju potrebu za dugoročnim strategijama koje bi povećale otpornost srpske poljoprivrede na sušu i druge klimatske ekstreme. Ovo uključuje:
- Ulaganje u sisteme za navodnjavanje
- Razvoj sorti useva otpornih na sušu
- Edukaciju poljoprivrednika o tehnikama konzervacije vode
- Poboljšanje prakse upravljanja zemljištem
Implementacija ovih strategija zahteva koordinisani napor vlade, poljoprivrednih institucija i samih proizvođača.
U zaključku, suša predstavlja značajan izazov za srpsku poljoprivredu, ali takođe pruža priliku za preispitivanje trenutnih praksi i implementaciju dugoročnih rešenja. Kroz kombinaciju državne podrške, inovativnih poljoprivrednih tehnika i strateških investicija, sektor može povećati svoju otpornost na buduće klimatske izazove.