Predloženi rebalans budžeta Srbije za 2024. godinu donosi značajne promene u fiskalnoj politici zemlje, pre svega kroz povećanje fiskalnog deficita. Ova odluka predstavlja zaokret u odnosu na prethodne godine postepenog uravnotežavanja budžeta.
Ključne promene u rebalansu budžeta
Prema oceni Fiskalnog saveta, glavna karakteristika predloženog rebalansa je fiskalni deficit koji se povećava sa prvobitno planiranih 2,2% BDP-a na 2,9%. Ovo povećanje predstavlja značajan zaokret u fiskalnoj politici Srbije nakon tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta.
Snažno povećanje javnih rashoda je u centru pažnje ovog predloga. Rast rashoda u odnosu na inicijalni budžetski plan iznosi približno 198 milijardi dinara, što je ekvivalentno gotovo 1,7 milijardi evra. Iako su rebalansom znatno povećani i prihodi budžeta za oko 133 milijarde dinara (oko 1,1 milijardu evra), to nije bilo dovoljno da kompenzuje planirano povećanje budžetskih rashoda.
Posledice rebalansa na ekonomiju Srbije
Krajnji rezultat predloženog rebalansa je povećanje fiskalnog deficita sa 197 milijardi dinara (približno 1,7 milijardi evra) na 263 milijarde dinara, što premašuje 2,2 milijarde evra. Ova promena predstavlja značajan zaokret u odnosu na prethodne godine kada je deficit postepeno smanjivan.
Fiskalni savet upozorava da ovaj potez može biti "korak u pogrešnom smeru" ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP-a. Privredni rast Srbije u 2024. godini, prema prognozama Vlade, iznosi 3,8%, što se smatra solidnim i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse.
Inflacija i zaduživanje kao izazovi
Uprkos solidnom privrednom rastu, Srbija se suočava sa izazovima visoke inflacije, koja je među najvišim u Evropi. U takvom makroekonomskom okruženju, prema mišljenju Fiskalnog saveta, bilo bi ispravnije ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama. Poslednje emitovane evroobveznice imale su kamatnu stopu višu od 6%, dok su krediti uzimani od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata imali još nepovoljnije uslove, sa kamatnim stopama između 8% i 9%.
Uticaj na javni dug i ekonomsku stabilnost
Iako planirano povećanje fiskalnog deficita rezultira većim zaduženjem zemlje, olakšavajuća okolnost je brži rast nominalnog BDP-a. Očekuje se da će rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. godini iznositi skoro 10%, sa 69,5 milijardi evra na 76,4 milijardi evra, dok će javni dug opšte države porasti za oko 6%, sa 36,5 milijardi evra na približno 38,5 milijardi evra.
Zahvaljujući ovom odnosu, učešće javnog duga u BDP-u će se blago umanjiti sa 52,3% na kraju 2023. godine na ispod 52% na kraju 2024. godine. Ipak, Fiskalni savet upozorava na potrebu opreza, s obzirom na to da visok rast BDP-a u evrima delom počiva na faktorima koji nisu dugoročno održivi.
Zaključak i preporuke
Fiskalni savet naglašava da je ekonomski neobjektivno porediti veličinu javnog duga Srbije s javnim dugom ekonomski razvijenijih zemalja. Ovo se posebno odnosi na troškove servisiranja duga, koji su u Srbiji relativno visoki u odnosu na veličinu njenog javnog duga.
U zaključku, iako predloženi rebalans budžeta i povećanje fiskalnog deficita ne ugrožavaju direktno makroekonomsku stabilnost Srbije, neophodno je pažljivo praćenje i analiza dugoročnih posledica ove fiskalne politike.