Nedavni rebalans budžeta Srbije izazvao je zabrinutost među ekonomskim stručnjacima zbog potencijalnog uticaja na fiskalnu politiku zemlje. Ova promena predstavlja značajan zaokret u fiskalnom pristupu, sa mogućim dugoročnim posledicama na ekonomsku stabilnost i rast.
Analiza rebalansa budžeta i njegove implikacije
Fiskalna politika Srbije doživela je značajnu promenu kroz nedavni rebalans budžeta. Prema rečima profesora Milojka Arsića sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ova izmena predstavlja značajno povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike u periodu koji nije najpogodniji za takav pristup, posebno imajući u vidu potrebu za smanjenjem inflacije.
Profesor Arsić, koji je ujedno i urednik Kvartalnog monitora, stručne publikacije koju izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), upozorio je na dugoročne posledice planiranih rashoda. Kao primere je naveo troškove za otplatu borbenih aviona Rafal, trajno povećanje plata i penzija, kao i stimulacije za podsticanje nataliteta i uvođenje obaveznog vojnog roka. Ovi troškovi će, prema njegovoj proceni, predstavljati značajno opterećenje za budžet u narednim godinama.
Budžetski deficit i fiskalna pravila
Rebalans budžeta doveo je do povećanja stope deficita na 2,9% BDP-a, što predstavlja prekoračenje prvobitno planiranog limita od 1,5% BDP-a. Ova promena izazvala je zabrinutost zbog potencijalnog daljeg rasta deficita i povećane potrebe za zaduživanjem zemlje.
Profesor Arsić je istakao da ovaj zaokret u fiskalnoj politici može imati značajne implikacije na buduće aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Iako ne očekuje neposrednu reakciju MMF-a, s obzirom na to da je aktuelni aranžman pri kraju, on predviđa da bi ova promena mogla uticati na buduće pregovore.
MMF će najverovatnije insistirati na održivom budžetskom deficitu, koji se kreće oko 2,5% BDP-a. To bi moglo rezultirati zahtevima za uštedama u drugim oblastima ili povećanjem poreza, kako bi se kompenzovali novi troškovi. Arsić je izrazio sumnju da bi MMF podržao fiskalnu politiku sa budžetskim deficitom od 3% ili višim u narednim godinama.
Ekonomski rast i projekcije
Uprkos izazovima koje donosi rebalans budžeta, ekonomski rast Srbije pokazuje određenu otpornost. U drugom tromesečju ove godine, BDP Srbije je porastao za približno 4% u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom polugodištu zabeležen rast od oko 4,3%.
Međutim, autori Kvartalnog monitora primećuju trend usporavanja privrednog rasta, koji će se, prema njihovim procenama, nastaviti do kraja godine. Profesor Arsić predviđa da će BDP u ovoj godini porasti za otprilike 3,5%, što je nešto niže od zvaničnih prognoza koje se kreću oko 3,8%.
Usporavanje rasta BDP-a pripisuje se prvenstveno poređenju sa višim nivoima iz istih perioda prošle godine, kao i padu poljoprivredne proizvodnje usled suše. Ipak, desezonirani BDP trenutno raste po godišnjoj stopi od približno 3,2%, što ukazuje na određenu stabilnost uprkos izazovima.
Sektori koji doprinose rastu
Analiza pokazuje da najveći doprinos ekonomskom rastu dolazi iz sektora građevinarstva i usluga. Ovi sektori su podstaknuti kombinacijom domaće tražnje, uključujući investicije, privatnu i državnu potrošnju, kao i izvozom usluga.
Ovakva struktura rasta ukazuje na diversifikaciju srpske ekonomije, ali takođe naglašava potrebu za opreznim pristupom fiskalnoj politici kako bi se održala makroekonomska stabilnost i podržao dugoročni održivi rast.
U zaključku, rebalans budžeta Srbije predstavlja značajan zaokret u fiskalnoj politici zemlje, sa potencijalnim dugoročnim posledicama. Iako ekonomski rast pokazuje određenu otpornost, potreban je pažljiv pristup kako bi se održala fiskalna stabilnost i podržao održivi ekonomski razvoj u narednim godinama.