Pušenje predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova na Balkanu, sa značajnim uticajem na zdravlje stanovništva i ekonomiju regiona. Ovaj članak analizira prevalenciju pušenja, njegove posledice i efikasne mere za smanjenje konzumacije duvana.
Prevalencija pušenja na Balkanu
Pušenje je široko rasprostranjeno na Balkanu, sa stopama koje prevazilaze svetski prosek. Prema podacima SZO, godišnje oko osam miliona ljudi izgubi život zbog pušenja, uključujući i milion nepušača koji stradaju od pasivnog pušenja. Na Balkanu, situacija je posebno alarmantna:
- Severna Makedonija: 45,4% odraslih su pušači
- Srbija: 32,8% populacije puši
- Bosna i Hercegovina: 29,6% stanovništva konzumira duvan
- Crna Gora: 25,3% građana su aktivni pušači
Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost problema i potrebu za hitnim delovanjem u cilju smanjenja prevalencije pušenja u regionu.
Zdravstvene posledice pušenja
Visoka stopa pušenja na Balkanu dovodi do povećanog rizika od brojnih hroničnih oboljenja. Kardiovaskularne bolesti, rak pluća i hronična opstruktivna bolest pluća samo su neke od ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem. Profesor Džefri Drop sa Univerziteta John Hopkins ističe da ovo značajno opterećuje zdravstvene sisteme u regionu.
Pored direktnih zdravstvenih problema, pušenje izaziva i ogromne troškove za zdravstvene sisteme. Ovi troškovi uključuju:
- Bolničke usluge
- Lekove
- Rehabilitaciju
U Bosni i Hercegovini, direktni troškovi pušenja čine između 2% i 3,5% BDP-a. Situacija je još alarmantnija u Crnoj Gori, gde se između 4% i 6,2% zdravstvenog budžeta troši na lečenje bolesti izazvanih pušenjem. U Albaniji, pušački troškovi su odgovorni za čak 22% bolničkih troškova.
Ekonomski uticaj pušenja
Pušenje ne utiče samo na zdravlje pojedinaca, već ima i značajne ekonomske posledice. Duvanska industrija opterećuje zdravstveni sistem, ali i smanjuje produktivnost radne snage. Pušači često odsustvuju sa posla zbog bolesti i imaju kraći radni vek zbog preranog mortaliteta.
Kod siromašnijih domaćinstava, pušenje dodatno pogoršava finansijske probleme. Crowding-out efekat se javlja kada se sredstva namenjena za osnovne životne potrebe preusmeravaju na kupovinu duvana. Na primer:
- U Severnoj Makedoniji, domaćinstva troše oko 13% budžeta na duvan
- U Albaniji, najugroženija domaćinstva izdvajaju i do 15% kućnog budžeta za duvanske proizvode
Ovo drastično smanjuje sredstva za hranu, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, produbljujući siromaštvo i smanjujući šanse za socijalnu mobilnost.
Efikasnost akciza kao mere za smanjenje pušenja
Ekonomisti i istraživači ističu da su visoke akcize na duvan najefikasnija mera za smanjenje pušenja. Istraživanja pokazuju da povećanje cena cigareta može značajno uticati na smanjenje potrošnje, posebno među mladima i osobama nižih prihoda.
Neki od ključnih nalaza uključuju:
- Povećanje specifične takse na duvan za 10% smanjuje potrošnju za otprilike 4,5% do 11%
- Kod mladih, odgovor na porast cena je dvostruko do trostruko jači nego kod odraslih
- Osobe sa nižim primanjima često prestaju da puše kada akcize porastu
Povećane akcize ne samo da smanjuju potrošnju već i generišu dodatne poreske prihode. Vlade mogu te prihode investirati u javno zdravlje, obrazovanje i druge sektore koji podržavaju ekonomski rast.
Komplementarne mere za smanjenje pušenja
Uz povećanje akciza, postoje i druge mere koje mogu doprineti smanjenju prevalencije pušenja:
- Zabrane pušenja na javnim mestima
- Stroža regulacija marketinga duvana
- Intenzivnije zdravstvene kampanje
- Zabrane reklama i ograničavanje prodaje mladima
- Obrazovne kampanje od ranog školskog uzrasta
Ove mere, u kombinaciji sa visokim akcizama, čine sveobuhvatan pristup borbi protiv pušenja. Dr Ana Mugoša sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici ističe da ovakav integrisani pristup pruža višestruke prednosti: smanjuje prevalenciju pušenja, poboljšava javno zdravlje, smanjuje socijalnu nejednakost i oslobađa kućne budžete od dodatnih tereta.
Međunarodne inicijative za kontrolu duvana
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) pokrenuo je inicijativu "Porezi za zdravlje" (Taxes for Health Initiative – THEi), koja se fokusira na poreze na duvan i druge proizvode štetne po zdravlje. Projekat, pokrenut u februaru 2024. godine, obuhvata sedam zemalja Centralne i Istočne Evrope: Bugarsku, Gruziju, Poljsku, Rumuniju, Srbiju, Tursku i Ukrajinu.
Ova inicijativa naglašava važnost zdravstvenih poreza kao efikasnog alata za smanjenje konzumacije štetnih proizvoda i poboljšanje javnog zdravlja. Zdravstveni porezi obuhvataju akcize na duvan, alkohol, bezalkoholna pića zaslađena šećerom i druge proizvode koji negativno utiču na zdravlje, smanjujući očekivani životni vek i produktivnost, dok povećavaju troškove zdravstvene zaštite i morbiditet.
U zaključku, pušenje predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem na Balkanu, sa dalekosežnim posledicama za pojedince i društvo u celini. Efikasne mere, poput povećanja akciza na duvan i implementacije sveobuhvatnih strategija za kontrolu duvana, ključne su za smanjenje prevalencije pušenja i ublažavanje njegovih negativnih efekata na zdravlje i ekonomiju regiona.