Nedavno donesena odluka o povećanju minimalne zarade u Srbiji za 2025. godinu izazvala je značajne diskusije među ekonomistima i stručnjacima. Ova promena će imati dalekosežne posledice na tržište rada, ekonomiju i životni standard građana.
Analiza povećanja minimalne zarade u Srbiji
Prema najnovijoj analizi ekonomiste Ivana Nikolića, objavljenoj u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT), planirano povećanje minimalne zarade u Srbiji za 2025. godinu od približno 13,7% predstavlja značajan korak ka dostizanju vrednosti minimalne potrošačke korpe. Ovaj potez je u skladu sa sličnim trendovima u drugim evropskim zemljama i odgovara na izazove sporijeg rasta prosečnih zarada i posledice visoke inflacije, posebno za siromašnija domaćinstva koja više troše na energiju i hranu.
Nikolić ističe da je EU Direktiva o minimalnoj zaradi bila jedan od ključnih faktora koji su uticali na ovu odluku. Direktiva definiše minimalni prag zarade kao 60% medijalne i 50% prosečne plate, što je dodatno podstaklo relativno visok nominalni porast minimalne zarade za narednu godinu u Srbiji.
Garantovana vrednost i uslovi isplate
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste da li je minimalna zarada u Srbiji zaista garantovana vrednost. Nikolić zaključuje da je odgovor potvrdan, ali pod određenim uslovima. Zaposleni mora ostvariti puno radno vreme i standardni radni učinak tokom perioda uvedene minimalne zarade. U suprotnom, zarada može biti i manja od ugovorene minimalne.
Portal Biznis.rs je detaljnije analizirao ovu temu, ukazujući da će se minimalni iznosi zarada u 2025. godini kretati u rasponu od otprilike 49.280 dinara za 160 radnih sati do oko 56.672 dinara za 184 radna sata. Ovi podaci pružaju jasniju sliku o tome šta zaposleni mogu očekivati u praksi.
Troškovi poslodavaca i poreske implikacije
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević je za portal Biznis.rs objasnila da će ukupan trošak koji će poslodavci snositi, uključujući sve pripadajuće poreze i doprinose, biti znatno veći od same minimalne zarade. Ovaj trošak će se kretati u rasponu od približno 66.245 dinara za 160 radnih sati do skoro 76.790 dinara za 184 radna sata mesečno.
Kao kompenzaciju za povećanje najnižih zarada, država je obećala poslodavcima povećanje neoporezivog dela zarade u istom procentu. To znači da se u 2025. godini porez neće plaćati na iznos do otprilike 28.432 dinara, što predstavlja značajno olakšanje za poslodavce.
Uticaj na tržište rada i konkurentnost
Ivan Nikolić u svojoj analizi razmatra i pitanja o tome koliko je minimalna plata pretnja slobodnoj konkurenciji na tržištu rada i da li ima negativne efekte na zapošljavanje. On ističe da su se stavovi o ovom pitanju značajno promenili tokom poslednjih decenija.
Tokom talasa liberalizacije 80-ih godina prošlog veka, minimalna zarada se smatrala jednim od glavnih uzroka "rigidnosti" tržišta rada. Međutim, iskustva su pokazala da je liberalizacija dovela do neželjenih posledica, uključujući:
- Pad učešća plata u BDP-u
- Povećanu nesigurnost radnih odnosa
- Porast privremenih i agencijskih ugovora
- Slabljenje pregovaračke moći sindikata
- Usporavanje rasta proizvodnje
- Stagnaciju produktivnosti
Zbog ovih negativnih efekata, Nikolić zaključuje da se garantovana minimalna zarada može smatrati merom koja promoviše jednakost, podržava ekonomski rast i podstiče produktivnost. On naglašava da većina empirijskih istraživanja opovrgava strahove da veće minimalne zarade dovode do značajnijeg otpuštanja radnika usled povećanja troškova rada.
Pozitivni efekti na zapošljavanje i aktivnost radne snage
Nikolić ističe da rezultati iz evropskih zemalja pokazuju da je ukupan uticaj minimalne zarade na zapošljavanje zanemarljiv. Štaviše, neki sektori su čak zabeležili rast broja zaposlenih. Dodatno, garantovana minimalna zarada pokazala je pozitivan uticaj na ponudu rada, čineći ga privlačnijim i motivišući neaktivne pojedince da uđu na tržište rada. Ovo je doprinelo većoj stopi aktivnosti i stopi zaposlenosti u mnogim zemljama.
Prilagođavanje poslodavaca na povećane troškove
Kada je reč o povećanim troškovima koje poslodavci moraju da podnesu zbog rasta minimalne zarade, Nikolić navodi da se u praksi ovi troškovi apsorbuju na različite načine. Ovo uključuje:
- Prilagođavanje cena proizvoda i usluga
- Povećanje produktivnosti
- Smanjenje profitnih marži
Ove strategije omogućavaju poslodavcima da se prilagode novim uslovima bez nužnog smanjenja broja zaposlenih.
Potencijalni inflatorni pritisci i fiskalne posledice
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, upozorio je na moguće inflatorne pritiske koji mogu nastati kao posledica povećanja minimalne zarade. On ističe da kada se nešto poveća bez direktne veze sa produktivnošću i rastom BDP-a, postoji rizik od povećanja inflacije.
Međutim, Ivan Nikolić smatra da će u slučaju Srbije inflatorni pritisci biti beznačajni. On objašnjava da će razliku u rastu minimalne zarade za 2025. godinu, koja premašuje planirani nominalni rast BDP-a, kompenzovati država širenjem neoporezovanog dela zarade. Ipak, Nikolić upozorava da se moraju uzeti u obzir i potencijalne negativne fiskalne posledice ovako visokog povećanja minimalne zarade.
U zaključku, povećanje minimalne zarade u Srbiji za 2025. godinu predstavlja značajan korak ka poboljšanju životnog standarda radnika, ali zahteva pažljivo praćenje i prilagođavanje ekonomske politike kako bi se izbegli potencijalni negativni efekti na tržište rada i ekonomiju u celini.