U prvoj polovini 2024. godine, Srbija beleži značajan ekonomski rast uprkos izazovima u poljoprivrednom sektoru. Realni BDP Srbije pokazuje porast od približno 4% u prvih osam meseci, održavajući snažnu privrednu dinamiku.
Analiza rasta BDP-a Srbije u 2024. godini
Prema najnovijim podacima iz časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), projekcija godišnjeg rasta BDP-a Srbije iznosi oko 3,8%. Ova procena zasniva se na analizi ključnih sektora koji su doprineli rastu u prvih osam meseci godine:
- Trgovina (doprinos +0,6 procentnih poena)
- Industrija (doprinos +0,5 procentnih poena)
- Građevinarstvo (doprinos +0,5 procentnih poena)
Interesantno je primetiti da je doprinos industrijskog sektora, izuzimajući energetiku, znatno veći i dostiže +1,0 procentni poen. Ovo ukazuje na snažan rast prerađivačke industrije uprkos globalnim ekonomskim izazovima.
Izazovi poljoprivrednog sektora i njihov uticaj na BDP
Dok većina sektora beleži rast, poljoprivreda se suočava sa značajnim poteškoćama. U prvih osam meseci 2024. godine, procenjeni pad dodate vrednosti u poljoprivrednom sektoru iznosio je približno 5%, što je rezultiralo negativnim doprinosom od -0,3 procentna poena rastu BDP-a.
Stručnjaci MAT-a predviđaju da bi se, zbog nepovoljnih klimatskih uslova tokom leta, pad u sektoru poljoprivrede mogao produbiti na čak 8% na godišnjem nivou. Ova procena uzima u obzir pretpostavku da će dodata vrednost u stočarstvu ostati nepromenjena u odnosu na 2023. godinu.
Klimatski izazovi su posebno uticali na sledeće kulture:
- Kukuruz (pad proizvodnje od oko 23,5%)
- Industrijsko bilje (očekivani pad proizvodnje od najmanje 20%)
Dugoročne posledice na poljoprivredni sektor
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da će efekti ove nepovoljne godine imati dugoročne posledice na poljoprivredni sektor. On naglašava da će primarna biljna proizvodnja, koja čini dve trećine ukupne poljoprivredne proizvodnje, najviše uticati na loš finansijski bilans.
Galetin objašnjava: "Kada dobijemo konačne rezultate žetve jesenjih kultura, očekujemo još izraženiji negativan finansijski efekat na celokupnu ekonomiju i poljoprivrednu proizvodnju. Posebno se to odnosi na kukuruz i soju, koji su ove godine izuzetno podbacili."
Pored kukuruza i soje, pad prinosa zabeležen je i kod sledećih kultura:
- Suncokret
- Šećerna repa
- Voćarske kulture (pad od oko 10%)
- Povrtarske kulture (pad od oko 10%)
Jedini izuzetak je pšenica, koja je imala relativno dobar prinos po hektaru, ali će ukupna proizvodnja ipak biti manja zbog smanjenja zasejanih površina za skoro 20%.
Implikacije za budući ekonomski razvoj
Galetin upozorava da će negativni trendovi u poljoprivrednom sektoru imati dugoročne posledice:
- Slabija primena agrotehnike u narednoj ekonomskoj godini
- Smanjena investiciona ulaganja u poljoprivredu
- Potencijalno smanjenje konkurentnosti srpske poljoprivrede na međunarodnom tržištu
Ovi faktori mogu dovesti do usporavanja rasta BDP-a Srbije u narednim godinama, posebno ako se nastave nepovoljni klimatski uslovi.
U zaključku, iako BDP Srbije trenutno beleži rast, izazovi u poljoprivrednom sektoru predstavljaju značajan rizik za dugoročni ekonomski razvoj zemlje. Neophodno je razviti strategije za ublažavanje uticaja klimatskih promena i jačanje otpornosti poljoprivrednog sektora kako bi se osigurao stabilan ekonomski rast u budućnosti.