Nedavna istraživanja otkrivaju značajne razlike u ekonomskim performansama SAD-a tokom mandata demokratskih i republikanskih predsednika. Analiza pokazuje da tržište akcija, bruto domaći proizvod (BDP) i stope nezaposlenosti imaju tendenciju boljih rezultata pod demokratskom upravom.
Uticaj političkih partija na rast berze
Kompanija za finansijske usluge Charles Schwab sprovela je detaljno istraživanje koje je otkrilo fascinantne trendove u američkoj ekonomiji. Simulacija ulaganja od 10.000 dolara u S&P 500 indeks od 1948. godine pokazala je dramatične razlike u zavisnosti od partijske pripadnosti predsednika.
Prema ovoj simulaciji, investicija bi narasla na približno 1,2 miliona dolara do 2023. godine da je novac bio uložen samo tokom mandata demokratskih predsednika. Nasuprot tome, ista investicija bi dostigla oko 312.000 dolara da je bila ograničena na periode republikanskih administracija. Ovi podaci sugerišu da je rast berze bio gotovo četiri puta veći pod demokratskim vođstvom.
Međutim, važno je napomenuti da bi kontinuirano ulaganje, bez obzira na političku pripadnost predsednika, rezultiralo najimpresivnijim rastom. U tom scenariju, početna investicija od 10.000 dolara bi 2023. godine vredela skoro 38 miliona dolara, što ukazuje na značaj dugoročnog investiranja naspram pokušaja tempiranja tržišta na osnovu političkih ciklusa.
BDP i lična potrošnja pod različitim administracijama
Studija je takođe analizirala kretanje bruto domaćeg proizvoda (BDP), ključnog pokazatelja ekonomskog zdravlja nacije. Rezultati su pokazali da su demokratski predsednici u proseku ostvarili rast BDP-a od 3,3 procenta, dok su republikanci beležili prosečan rast od 2,5 procenata.
Lindon B. Džonson, demokratski predsednik koji je vladao od 1963. do 1969. godine, zabeležio je najveći rast BDP-a od impresivnih 5,3 odsto. Njegov prethodnik, takođe demokrata, Džon F. Kenedi, ostvario je rast od 4,4 odsto tokom svog mandata od 1961. do 1963. godine. S druge strane, najniži rast BDP-a zabeležen je tokom mandata demokrate Harija Trumana (1945-1953), dok je drugi najniži bio za vreme republikanca Donalda Trampa (2017-2021).
Lična potrošnja, još jedan važan ekonomski indikator, takođe je pokazala razlike. Pod demokratskim vođstvom, prosečna lična potrošnja je rasla za 3,8 odsto, u poređenju sa 2,9 odsto pod republikanskim predsednicima. Ovi podaci sugerišu da su građani bili spremniji da troše kada su demokrate bile na vlasti, što može ukazivati na veće poverenje u ekonomiju.
Recesije i nezaposlenost: Analiza trendova
Istraživanje je otkrilo zanimljive obrasce kada je reč o recesijama i nezaposlenosti. Od 14 recesija koje su pogodile SAD od 1948. godine, čak 12 je započelo tokom republikanskih administracija. Međutim, važno je napomenuti da je 10 od ovih recesija takođe završeno pod republikanskim predsednicima, što ukazuje na složenost ekonomskih ciklusa koji često prevazilaze granice pojedinačnih predsedničkih mandata.
Kada je reč o nezaposlenosti, demokratski predsednici su u proseku ostvarivali bolje rezultate. Stopa nezaposlenosti je imala tendenciju rasta pod republikanskim vođstvom, dok je opadala kada su demokrate bile na vlasti. Najznačajnije smanjenje nezaposlenosti zabeleženo je tokom mandata demokratskih predsednika Baraka Obame (2009-2017) i Bila Klintona (1993-2001), sa padom od 3,1 odsto.
Interesantno je da je jedini republikanski predsednik koji je uspeo da smanji nezaposlenost bio Ronald Regan (1981-1989), sa smanjenjem od 2,1 odsto. U proseku, republikanci su beležili rast nezaposlenosti od 1,8 odsto, dok su demokrate smanjivale nezaposlenost za 1,7 odsto.
Uticaj podele vlasti na ekonomske performanse
Analitička kuća Ned Davis Research sprovela je dodatnu studiju koja je ispitivala performanse tržišta pod različitim kombinacijama vlasti u SAD-u. Ova analiza, koja je koristila Dow Jones indeks kao merilo, otkrila je da su najbolje performanse ostvarene kada je demokrata bio predsednik, a Kongres podeljen između dve stranke. U takvim okolnostima, zabeležen je prosečan godišnji rast od 11,8 odsto.
Nasuprot tome, najlošiji rezultati su zabeleženi kada je republikanski predsednik imao podeljeni Kongres, uz prosečni godišnji gubitak od dva procenta. Ovi podaci sugerišu da politička ravnoteža može imati značajan uticaj na ekonomske performanse, iako je važno napomenuti da su u igri i mnogi drugi faktori.
Implikacije za predstojeće izbore
Ovi istorijski podaci mogu imati značajne implikacije za predstojeće američke predsedničke izbore. Trenutna potpredsednica SAD-a, Kamala Haris, kao predstavnica Demokratske stranke, mogla bi imati prednost u odnosu na republikanskog kandidata Donalda Trampa, ako birači budu razmatrali ove ekonomske trendove.
Međutim, važno je napomenuti da berza često služi kao neobičan prediktor ishoda predsedničkih izbora. Ako S&P 500 indeks raste tri meseca pre izbora, partija koja je trenutno na vlasti obično pobeđuje, i obrnuto. Ovo dodatno komplikuje predviđanja i naglašava složenost odnosa između politike i ekonomije.
U zaključku, iako istorijski podaci ukazuju na bolje ekonomske performanse tokom mandata demokratskih predsednika, važno je razumeti da je ekonomija SAD-a ogroman i složen sistem. Makroekonomske i mikroekonomske sile često imaju veći uticaj na ekonomske ishode nego same političke odluke. Birači bi trebalo da razmotre širok spektar faktora pri donošenju odluka, a ne da se oslanjaju isključivo na istorijske ekonomske trendove.