Srpska poljoprivreda suočava se sa nezapamćenom krizom usled ekstremnih vremenskih uslova. Poljoprivreda Srbije pretrpela je ogromne gubitke zbog kombinacije mraza, grada i suše, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem prinosa i potencijalnim dugoročnim posledicama za sektor.
Razmere štete u poljoprivredi Srbije
Prema procenama stručnjaka, ovogodišnje klimatske nepogode mogle bi prepoloviti očekivanu bruto dodatu vrednost poljoprivrednog sektora. Prošle godine, ova vrednost iznosila je približno četiri milijarde evra. Agroekonomista Milan Prostran upozorava da će šteta biti znatno veća od prvobitnih procena od oko 500 miliona evra.
"Ova godina je katastrofalna za poljoprivredu," ističe Prostran. "Sve poljoprivredne kulture su pretrpele štetu, uključujući i plastenike koji su uništeni nevremenom." On procenjuje da je samo na proizvodnji kukuruza, koja se prostire na gotovo milion hektara, izgubljeno oko 300 miliona dolara, računajući cenu kukuruza od 170 dolara po toni.
Suša i sistemi za navodnjavanje
Poseban problem predstavlja nedostatak adekvatnih sistema za navodnjavanje. Prostran navodi poražavajuće podatke: krajem devedesetih godina prošlog veka, Srbija je imala 145.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje, 2012. godine taj broj je opao na 99.700 hektara, a danas iznosi samo oko 50.000 hektara. Ovo dramatično smanjenje navodnjavanog zemljišta dodatno je pogoršalo uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju.
Suša, kao elementarna nepogoda, tradicionalno se proglašavala kada je šteta prelazila deset posto BDP-a poljoprivrede. Međutim, Prostran ističe da trenutno nije siguran koji su kriterijumi za proglašenje suše, naglašavajući potrebu za preciznim popisom štete od strane komisija lokalnih samouprava.
Uticaj na različite poljoprivredne kulture
Profesor Miroslav Malešević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da u svojoj 53-godišnjoj karijeri ne pamti godinu sa tako visokim, kontinuiranim temperaturama bez kiše. On navodi da su prinosi kukuruza prepolovljeni, u proseku iznoseći od tri do tri i po tone po hektaru, umesto uobičajenih sedam tona. Prinosi soje su još drastičnije pogođeni, sa samo 200-300 kilograma po hektaru umesto očekivanih dve i po do tri tone.
Šećerna repa je na određenim površinama potpuno uništena, dok se suncokret donekle "izvukao". Malešević primećuje da je situacija nešto bolja u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini, ali su tamo zasejane površine manje.
Voćarstvo i dugoročne posledice
Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu procenjuje da će šteta u voćarstvu rezultirati manjkom od oko 300.000 tona voća. "Ako računamo prosečnu cenu od 0,7 evrocenti po kilogramu, to je direktna šteta od približno 210 miliona evra," objašnjava Keserović. On upozorava i na indirektnu štetu koja će se manifestovati naredne godine, jer se trenutno formiraju pupoljci za budući rod, a nedostatak vode može sprečiti njihovo pravilno obrazovanje.
Dodatni problem predstavljaju grinje, odnosno posebni paukovi koji stvaraju mreže paučine, napadajući voće čak i na parcelama sa sistemima za navodnjavanje. Ova pojava dodatno komplikuje situaciju za voćare i može imati dugoročne posledice na kvalitet i količinu voća u narednim sezonama.
Ekonomski uticaj i strateški značaj poljoprivrede
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ocenjuje da šteta u poljoprivredi ove godine neće imati značajan uticaj na rast BDP-a zemlje ili će biti neutralna zbog malog udela poljoprivrede u ukupnom BDP-u. Međutim, on naglašava da to ne umanjuje strateški značaj poljoprivrede kao grane koja obezbeđuje hranu.
"Zakonitost brzorastućih ekonomija je da poljoprivreda nema kapacitet za kontinuirano visoke stope rasta. Nakon godina sa visokim prinosima, neizbežno dolaze godine suše, što rezultira umerenim, gotovo zanemarljivim uticajem na ukupnu ekonomiju," objašnjava Nikolić.
Budući izazovi i potreba za adaptacijom
Stručnjaci upozoravaju na potencijalne probleme sa jesenjom setvom ako ne padne kiša. Postavlja se pitanje šta i kako sejati u ovim izmenjenim klimatskim uslovima. Prostran predlaže izradu nacionalnog prehrambenog bilansa kako bi se utvrdilo čega ima dovoljno i šta se može izvoziti, izbegavajući situaciju da se kasnije isti proizvodi uvoze po znatno višim cenama.
Iako su i neke evropske zemlje pretrpele štetu od vremenskih nepogoda, one imaju fondove za rizike koji će bar delimično nadoknaditi gubitke poljoprivrednicima. Ovo ističe potrebu za razvojem sličnih mehanizama u Srbiji kako bi se osigurala dugoročna održivost poljoprivrednog sektora.
U zaključku, ovogodišnje klimatske nepogode nanele su ogroman udarac poljoprivredi Srbije, sa posledicama koje će se osećati i u narednim godinama. Potrebno je hitno razviti strategije za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove i unaprediti sisteme za navodnjavanje kako bi se ublažili efekti budućih suša i ekstremnih vremenskih prilika.