Evropska centralna banka (ECB) suočava se sa izazovom balansiranja između kontrole inflacije i podsticanja ekonomskog rasta. Nedavne odluke o kamatnim stopama i njihov uticaj na kreditnu aktivnost u evrozoni postali su ključna tema ekonomskih analiza.
Uticaj inflacije na odluke ECB-a o kamatnim stopama
U junu 2023. godine, ECB je donela odluku o smanjenju referentne kamatne stope za 25 baznih poena, spustivši je sa 4% na 3,75%. Ova odluka, iako očekivana, ubrzo se pokazala preuranjenom. Inflatorni pritisci nisu popustili onoliko koliko se očekivalo, što je dovelo do preispitivanja monetarne politike.
Prema izjavama zvaničnika ECB-a, Upravni savet je odlučan da obezbedi vraćanje inflacije na srednjoročni cilj od 2%. Ovo podrazumeva održavanje restriktivne monetarne politike onoliko dugo koliko je potrebno. Projekcije inflacije za evrozonu predviđaju postepeno smanjenje: 2,5% u 2024. godini, 2,2% u 2025. godini, i konačno 1,9% u 2026. godini.
Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka
Inflacija je značajno uticala na odluke građana i pravnih lica o zaduživanju. U drugom kvartalu 2024. godine, banke širom Evropske unije prijavile su zanimljiv trend: pad potražnje za kreditima preduzeća, ali povećanje potražnje za kreditima stanovništva.
Posebno je interesantno da je rast potražnje za stambenim kreditima bio slabiji od očekivanog, dok je potražnja za potrošačkim kreditima premašila očekivanja. Ovi podaci sugerišu promenu u ponašanju potrošača i njihovom odnosu prema različitim vrstama kredita u uslovima povišene inflacije.
Očekivanja za treći kvartal 2024. godine
Banke predviđaju umereni rast tražnje za kreditima preduzeća u trećem kvartalu 2024. godine. Ako se ovo ostvari, biće to prvi zabeleženi rast od trećeg kvartala 2022. godine. Štaviše, očekuje se značajan skok tražnje za kreditima stanovništvu, posebno za stambenim kreditima.
Peter Kažimir, zvaničnik ECB-a, izjavio je da tržišni učesnici očekuju još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine. Međutim, on upozorava da ova očekivanja, iako na pravom tragu, ne treba smatrati osnovnim scenariom. Rizik od ponovnog javljanja inflatornih pritisaka i dalje postoji, zbog različitih domaćih i globalnih faktora.
Anketa potrošača i očekivanja inflacije
Prema anketi potrošača koju sprovodi ECB, medijalna očekivanja inflacije za narednu godinu u junu su ostala na nivou od 2,8%, što je najniži nivo od septembra 2021. godine. Inflatorna očekivanja za naredne tri godine zadržana su na 2,3%. Ovi podaci ukazuju na postepeno smirivanje inflatornih očekivanja među potrošačima.
Interesantno je da su očekivanja potrošača za rast BDP-a u narednoj godini dana smanjena, dok istovremeno očekuju pad stope nezaposlenosti. Ova naizgled kontradiktorna očekivanja mogu ukazivati na složenu percepciju ekonomske situacije među građanima evrozone.
Izazovi u borbi protiv inflacije
Bundesbanka u svom izveštaju ističe da otporno tržište rada i snažan rast zarada predstavljaju glavnu prepreku za dalje smanjenje inflacije u zoni evra. Posebno se naglašava uporna inflacija u sektoru usluga, za koju se očekuje tek blago smanjenje u narednim mesecima.
S druge strane, privredni rast u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji evrozone, u drugom tromesečju 2024. godine verovatno je bio slabiji od očekivanog. Ovo ukazuje na složenost ekonomske situacije i izazove sa kojima se suočavaju kreatori monetarne politike.
U zaključku, inflacija ostaje ključni faktor koji oblikuje monetarnu politiku ECB-a i kreditnu aktivnost u evrozoni. Balansiranje između kontrole inflacije i podsticanja ekonomskog rasta predstavlja složen zadatak koji će zahtevati pažljivo praćenje i prilagođavanje politike u narednom periodu.