Očekivano smanjenje referentne kamatne stope Federalnih rezervi (Fed) za 25 baznih poena moglo bi imati značajan uticaj na američku ekonomiju i inflaciju. Ova odluka, zajedno sa komunikacijom Feda, pruža uvid u buduće ekonomske trendove i inflatorna očekivanja.
Analiza očekivanog smanjenja kamatne stope
Prema rečima profesora dr Milana Nedeljkovića, dekana FEFA fakulteta, najavljeno smanjenje kamatne stope može imati dvojaki efekat. S jedne strane, može stimulisati američku ekonomiju, dok se s druge strane može tumačiti kao signal da je ekonomija slabija nego što se očekivalo. Ova analiza dolazi uoči važnog zasedanja američke centralne banke zakazanog za 6. i 7. novembar.
Nedeljković naglašava važnost signalnog efekta koji pruža promena i komunikacija Feda u vezi sa modifikacijom kamatne stope. Uprkos činjenici da je američka ekonomija zabeležila rast od približno 2,8% u trećem kvartalu, on ne uočava značajne recesione pritiske kakvi postoje u Evropi. Međutim, ističe da je glavna motivacija Feda za smanjenje kamatnih stopa pad broja novih radnih mesta, što oni interpretiraju kao indikator opadanja privredne aktivnosti.
Očekivanja za buduće poteze Feda
Zvaničnici Feda, na čelu sa predsednikom Džeromom Pauelom, planiraju da u četvrtak smanje referentnu stopu za otprilike četvrtinu procenta, na 4,6%. Ovo dolazi nakon prethodnog smanjenja od pola procenta u septembru. Ekonomski stručnjaci predviđaju još jedno smanjenje stope za četvrtinu poena u decembru, kao i dodatne korake u narednoj godini. Dugoročno gledano, smanjenje stopa obično rezultira nižim troškovima zaduživanja za potrošače i kompanije.
Interesantno je napomenuti da ishod američkih predsedničkih izbora, zakazanih za 5. novembar, verovatno neće biti poznat kada Fed završi svoj dvodnevni sastanak u četvrtak posle podne. Međutim, ova neizvesnost neće uticati na odluku o daljem smanjenju referentne stope. Ipak, budući potezi Feda postaće neizvesniji kada novi predsednik i Kongres preuzmu dužnost u januaru, posebno ako Donald Tramp ponovo osvoji Belu kuću.
Uticaj političkih faktora na monetarnu politiku
Nedeljković smatra da rezultat izbora ne bi trebalo da utiče na ovonedeljnu odluku Feda. Međutim, Fedu će biti potrebno vreme da proceni buduću ekonomsku politiku u zavisnosti od izbornog ishoda. Za potpredsednicu SAD Kamalu Haris se pretpostavlja da će nastaviti trenutni pravac prethodne administracije. S druge strane, Trampova ekonomska politika je manje predvidljiva, s obzirom na njegove najave o smanjenju poreskih stopa i povećanju carina, što bi moglo implicirati veći inflatorni pritisak.
Mnogobrojni američki ekonomisti izražavaju zabrinutost zbog Trampovih predloga o carinama, smatrajući da bi oni gotovo sigurno ponovo pokrenuli inflaciju. Izveštaj Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju zaključuje da bi glavni Trampovi predlozi za carine sledeće godine mogli povećati inflaciju za oko dva procentna poena više nego što bi inače bila. Kao odgovor na to, Fed bi verovatno mogao da razmotri povećanje kamatnih stopa, prema mišljenju ekonomista iz konsultantske kuće Pantheon Macroeconomics.
Očekivani efekti smanjenja kamatne stope
Nedeljković predviđa da će očekivano smanjenje kamatne stope ove nedelje imati snažan uticaj na tržište akcija u danima nakon izbora. On očekuje rast berzanskih indeksa u poslednja dva meseca tekuće godine. Što se tiče inflacije, ona se smatra stabilnom i približava se ciljanoj godišnjoj stopi od 2%.
Američki analitičari ističu da Fed smanjuje kamatne stope iz neuobičajenih razloga. Umesto podsticanja usporene ekonomije i slabog tržišta rada, ekonomija trenutno beleži brz rast, a stopa nezaposlenosti je niska, na približno 4,1%. Ovo je posebno impresivno s obzirom na nedavne uragane i štrajk u kompaniji Boing, koji su prošlog meseca značajno uticali na neto rast broja radnih mesta.
Rebalansiranje monetarne politike
Američka centralna banka smanjuje stope kao deo onoga što Pauel naziva "rebalansiranjem" u okruženju niže inflacije. Kada je inflacija dostigla vrhunac od približno 9,1% u junu 2022. godine, Fed je podigao stope 11 puta, čime je ključna stopa dostigla oko 5,3%, što je takođe bilo najviše u poslednje četiri decenije.
Pauel i drugi zvaničnici priznaju da ne znaju tačno gde se nalazi neutralni nivo kamatne stope. U septembru je odbor za određivanje stopa Feda procenio da je on oko 2,9%, dok većina američkih ekonomista smatra da je bliži rasponu od 3% do 3,5%.
Neki ekonomisti, međutim, smatraju da sa zdravom ekonomijom, čak i uz visoke kamatne stope, Fed ne mora značajno olakšavati kreditne uslove. Njihovo viđenje je da su možda već blizu nivoa kamatnih stopa koji niti usporava niti stimuliše ekonomiju.
U zaključku, očekivano smanjenje kamatne stope Feda predstavlja značajan korak u monetarnoj politici SAD-a. Ovaj potez će verovatno imati dalekosežne posledice na američku ekonomiju, inflaciju i globalna finansijska tržišta u narednom periodu.