Nedavno istraživanje Instituta Medijana bacilo je svetlo na odnos Slovenaca prema društvenim mrežama i veštačkoj inteligenciji. Rezultati ukazuju na visoku svest o uticaju ovih tehnologija na svakodnevni život, kao i na rastuću zabrinutost zbog deljenja digitalnih podataka.
Uticaj društvenih mreža na svakodnevicu Slovenaca
Prema istraživanju, Slovenci su među vodećim nacijama kada je reč o percepciji uticaja društvenih mreža na njihov svakodnevni život. Čak 71% ispitanika u Sloveniji smatra da društvene mreže imaju snažan uticaj na njihovu svakodnevicu, što je znatno iznad svetskog proseka od 50%. Ovaj podatak stavlja Sloveniju u sam vrh liste, odmah iza Srbije, Grčke i Hrvatske.
Ovakav rezultat ukazuje na visoku digitalnu angažovanost slovenačkog društva, ali istovremeno otvara pitanja o potencijalnim posledicama tako intenzivne upotrebe društvenih mreža. Stručnjaci upozoravaju da preterana upotreba ovih platformi može dovesti do problema sa mentalnim zdravljem, smanjene produktivnosti i narušavanja međuljudskih odnosa u stvarnom životu.
Zabrinutost zbog deljenja digitalnih podataka
Istraživanje je takođe pokazalo da je zabrinutost zbog deljenja digitalnih podataka globalni fenomen, ali sa značajnim regionalnim varijacijama. U Sloveniji, približno 40% ispitanika izrazilo je visok nivo zabrinutosti zbog deljenja podataka na mreži, što je nešto ispod svetskog proseka od 45%.
Interesantno je da je nivo obrazovanja u direktnoj korelaciji sa stepenom zabrinutosti. Ljudi sa višim nivoom obrazovanja pokazuju veću zabrinutost za svoje digitalne podatke, što može ukazivati na bolje razumevanje potencijalnih rizika povezanih sa deljenjem ličnih informacija na internetu.
U poređenju sa ostatkom sveta, Evropa se nalazi blizu globalnog proseka sa 44% zabrinutih ispitanika. Međutim, situacija je drastično drugačija u SAD-u i Africi. U Sjedinjenim Američkim Državama, čak 54% ljudi izražava zabrinutost, što može biti posledica brojnih skandala vezanih za zloupotrebu podataka korisnika od strane velikih tehnoloških kompanija. S druge strane, u Africi je udeo zabrinutih znatno manji i iznosi samo 16%, što bi se moglo pripisati nižem stepenu digitalizacije i manjoj svesti o potencijalnim opasnostima.
Veštačka inteligencija i društvene mreže
Istraživanje je takođe dotaklo temu veštačke inteligencije (VI), koja postaje sve prisutnija u svetu društvenih mreža. Pokazalo se da Slovenci uče o VI približno istom brzinom kao i prosečni globalni korisnik. Ovo sugeriše da postoji globalni trend interesovanja za ovu tehnologiju, bez obzira na geografske granice.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da brz razvoj VI u kontekstu društvenih mreža može doneti nove izazove u pogledu privatnosti i bezbednosti podataka. Na primer, napredni algoritmi mogu koristiti podatke korisnika za stvaranje visoko personalizovanog sadržaja, što otvara etička pitanja o manipulaciji i uticaju na korisnike.
Zaključak i implikacije istraživanja
Ovo istraživanje Instituta Medijana pruža vredne uvide u odnos Slovenaca prema društvenim mrežama i digitalnim tehnologijama. Visok nivo svesti o uticaju ovih platformi, kao i rastuća zabrinutost zbog deljenja podataka, ukazuju na potrebu za boljom edukacijom o digitalnoj pismenosti i bezbednosti.
U svetlu ovih nalaza, kreatori politika i obrazovne institucije u Sloveniji mogli bi razmotriti implementaciju programa koji bi dodatno podigli svest o odgovornom korišćenju društvenih mreža i zaštiti digitalnih podataka. Istovremeno, ovi rezultati mogu poslužiti kao osnova za dalja istraživanja o dugoročnim efektima intenzivne upotrebe društvenih mreža na društvo i pojedince.