Budžetski deficit Srbije od 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) izaziva mešovite reakcije ekonomskih stručnjaka. Iako neće značajno povećati javni dug, prekid trenda smanjenja deficita iz prethodnih godina izaziva zabrinutost. Analiza ukazuje na složene implikacije ove ekonomske odluke na budućnost srpske privrede.
Analiza budžetskog deficita Srbije i njegovih posledica
Branimir Jovanović, ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, ističe da makroekonomska situacija u Srbiji deluje stabilno. Deficit ispod 3% BDP-a smatra se prihvatljivim prema neformalnom "zlatnom pravilu". Jovanović predviđa ekonomski rast od približno 3,5% i inflaciju oko 3%, što su ohrabrujući pokazatelji. Međutim, on upozorava da prekid trenda smanjenja deficita nije idealan scenario.
Premier Miloš Vučević najavio je novi aranžman sa MMF-om, koji će se fokusirati na nastavak ulaganja u kapitalne investicije i održavanje fiskalno odgovorne politike. Ovim dogovorom potvrđen je plan o održavanju budžetskog deficita na nivou od 3%.
Detaljnija analiza budžetskog rebalansa i MMF aranžmana
Jovanović ističe da se "đavo krije u detaljima" kada je reč o rebalansu budžeta i najnovijem dogovoru sa MMF-om. Deficit je značajno smanjen sa 7,6% u 2020. na 2,1% prošle godine. Iako 3% nije drastično povećanje u odnosu na prethodnu godinu, stručnjak upozorava da način trošenja budžetskih sredstava može biti problematičan.
Budžetski deficit predstavlja razliku između državnih prihoda i rashoda u određenom periodu. Povećanje deficita u slučaju Srbije uglavnom je posledica dve značajne investicije: kupovine francuskih borbenih aviona "Rafal" i organizacije svetske izložbe EXPO.
Kritički osvrt na troškove naoružanja i organizaciju EXPO izložbe
Jovanović izražava zabrinutost zbog ovih investicija, ističući da ni jedna ni druga ne garantuju bolji život građanima Srbije. On naglašava da kupovina oružja u tolikom obimu ne doprinosi poboljšanju životnog standarda, bez obzira na to što i druge zemlje imaju slične prakse.
Što se tiče EXPO izložbe, Jovanović priznaje da ona predstavlja priliku za pozitivnu promociju Srbije u svetu. Međutim, upozorava na rizike povezane sa netransparentnošću procesa i mogućnošću neopravdanih diskrecionih trošenja, što može dovesti do korupcije.
Rastući troškovi servisiranja javnog duga kao skriveni problem
Jovanović skreće pažnju na često zanemareni problem - rastuće troškove servisiranja javnog duga. Iako je javni dug Srbije stabilan na oko 50% BDP-a, troškovi njegovog servisiranja značajno rastu. On navodi zabrinjavajuće podatke:
- 2022. godine: Srbija je platila oko 1 milijardu evra za kamate na javni dug
- 2023. godine: Ovaj iznos je porastao na približno 1,7 milijardi evra
Ovo predstavlja povećanje od 700 miliona evra za samo dve godine. Jovanović upozorava da bi, bez pažljivog upravljanja visinom deficita, ovi troškovi mogli nastaviti da rastu, posebno s obzirom na to da se kamatne stope verovatno neće uskoro vratiti na nivo pre rata u Ukrajini.
Implikacije rastućih troškova servisiranja duga na društvo
Iako ova situacija možda neće dovesti do bankrota države, Jovanović ističe da će novac građana završavati kod banaka umesto da se koristi za obnovu škola ili bolnica. Ovo predstavlja značajan društveni i ekonomski izazov za Srbiju u narednim godinama.
Ekspert predlaže da se više pažnje posveti kontroli deficita i pametnijem raspoređivanju budžetskih sredstava. On sugeriše da bi ulaganje u obrazovanje i zdravstvo moglo doneti dugoročnije benefite za građane i ekonomiju Srbije u celini.
U zaključku, budžetski deficit Srbije od 3% BDP-a, iako ne predstavlja neposrednu pretnju ekonomskoj stabilnosti, otvara važna pitanja o prioritetima državne potrošnje i dugoročnoj fiskalnoj održivosti. Balansiranje između potreba za kapitalnim investicijama, odbranom i međunarodnom promocijom sa jedne strane, i ulaganjem u osnovne društvene potrebe sa druge, ostaje ključni izazov za kreatore ekonomske politike u Srbiji.