Nedavni bankrot Banke Silicijumske doline (SVB) izazvao je značajne potrese na globalnom bankarskom tržištu, što je dovelo do zabrinutosti o potencijalnoj lančanoj reakciji i uticaju na finansijski sistem. Ova situacija je ponovo pokrenula diskusije o potrebi za strožim kriterijumima u bankarskom poslovanju, posebno u pogledu odobravanja novih kredita.
Uticaj bankarske krize na kreditne uslove
Krajem februara, Mateo Feraci, viši ekonomista Evropske investicione banke, ukazao je na mogućnost pooštravanja uslova za dobijanje zajmova. On je naglasio da bankari očekuju pad kvaliteta kredita u narednih šest meseci, što bi moglo rezultirati značajnim porastom nivoa loših, odnosno nenaplativih kredita (NPL).
Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, potvrdio je ovu procenu, ističući da se nenaplativi krediti trenutno nalaze na istorijskom minimumu. Međutim, on smatra da je realno očekivati njihov rast u narednom periodu, uzimajući u obzir ekonomske izazove sa kojima se suočavaju Srbija, region i čitava Evropa.
Stanje nenaplativih kredita u Crnoj Gori
U Crnoj Gori, nekvalitetni krediti i potraživanja banaka iznosili su približno 209 miliona evra krajem 2022. godine, što predstavlja blago povećanje od oko 1,7 miliona evra ili 0,82% u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos ovom povećanju, učešće nenaplativih kredita u ukupnim kreditima i potraživanjima je opalo sa 6,17% na 5,71% zbog značajnijeg rasta ukupnog kreditnog portfolija banaka.
Centralna banka Crne Gore (CBCG) ne očekuje značajno pogoršanje kreditnog portfolija banaka u narednom periodu, uzimajući u obzir:
- Primenu nove regulative i definicije neispunjavanja obaveza
- Trenutni makroekonomski ambijent
- Neizvesnost izazvanu ratom u Ukrajini
- Razvijene mehanizme upravljanja nekvalitetnim izloženostima od strane banaka
Očekivanja banaka i tržišni trendovi
Prema anketi o kreditnoj aktivnosti koju sprovodi CBCG, banke u Crnoj Gori očekuju pooštravanje kreditnih uslova za odobravanje kredita i privredi i stanovništvu. Ovo pooštravanje će se manifestovati kroz:
- Povećanje kamatnih marži
- Rast provizija i naknada
- Strožije zahteve u pogledu kolaterala i hipoteke
Faktori koji će uticati na pooštravanje kreditnih standarda uključuju:
- Opštu ekonomsku situaciju
- Rast troškova izvora sredstava
- Povećanje rizika zahtevanog kolaterala
- Rast nenaplativosti potraživanja
- Smanjenje spremnosti na preuzimanje rizika
Uprkos ovim trendovima, banke očekuju dalji rast tražnje za kreditima od strane privrede i stanovništva tokom prvog kvartala 2023. godine, sa izuzetkom tražnje za stambenim kreditima, gde se očekuje nastavak pada.
Uticaj monetarne politike ECB-a na Zapadni Balkan
Dalje podizanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) moglo bi imati značajan uticaj na bankarski sektor Zapadnog Balkana. U Crnoj Gori, rast kamatnih stopa je rezultat više faktora, uključujući:
- Rast EURIBOR-a
- Pooštravanje monetarne politike ECB-a
- Povećanu neizvesnost usled geopolitičkih tenzija
Ovi faktori direktno utiču na rast varijabilnih kamatnih stopa i indirektno na ostale kamatne stope. Rast cene kapitala u Crnoj Gori mogao bi imati negativan uticaj na dužnike, s obzirom na to da se crnogorska privreda u velikoj meri oslanja na banke kao osnovne izvore finansiranja.
Situacija u Bosni i Hercegovini
Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka Bosne i Hercegovine, ističe da se situacija na evropskom bankarskom tržištu ne može izjednačavati sa stanjem u BiH. On navodi dva ključna razloga za ovu razliku:
- Stabilnost kursa zahvaljujući "currency board-u"
- Izuzetno dobra kapitalizovanost banaka i visok stepen pokrivenosti NPL-ova
Kutle naglašava da je rast kredita u BiH oko 5%, dok je rast profitabilnosti banaka veći od 35%. Profitabilnost banaka je prešla 500 miliona konvertibilnih maraka, što pruža dodatnu sigurnost bankarskom sektoru.
Ipak, visoka inflacija utiče na raspoloživost budžeta građana, što može dovesti do smanjenja potražnje za kreditima. Kutle se nada da će se rat u Ukrajini završiti i da će inflacija doći u normalne okvire u narednoj godini, što bi smanjilo bojazan od pogoršanja ekonomske situacije.
U zaključku, iako bankarska kriza i globalni ekonomski izazovi imaju potencijal da utiču na kreditne uslove u regionu Zapadnog Balkana, situacija se razlikuje od zemlje do zemlje. Dok neke zemlje očekuju pooštravanje uslova, druge, poput Bosne i Hercegovine, ostaju optimistične u pogledu stabilnosti bankarskog sektora i rasta kreditne aktivnosti.