Nedavno istraživanje javnog mnjenja u istočnonemačkoj pokrajini Tiringiji ukazuje na značajan porast podrške desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD). Ova analiza razotkriva kompleksnu mrežu faktora koji stoje iza ovog političkog fenomena, uključujući opšte nezadovoljstvo građana i specifična pitanja koja dominiraju lokalnom političkom scenom.
Erozija poverenja u tradicionalne stranke
Institut za istraživanje javnog mnjenja Wahlen sproveo je detaljnu analizu koja otkriva duboku eroziju ugleda gotovo svih etabliranih političkih stranaka u Tiringiji. Ovo nezadovoljstvo se proteže na sve nivoe vlasti, od pokrajinskog do saveznog. Odlazeća koaliciona vlada, predvođena premijerom Bodom Ramelovim iz stranke Levica, zajedno sa SPD-om i CDU-om, dobila je jedva prolaznu ocenu od 0,8 na skali od -5 do +5.
Interesantno je da ni opozicione stranke nisu prošle mnogo bolje u očima birača. Čak i AfD, uprkos svom rastućem uticaju, ostaje u negativnom teritoriju sa ocenom -1,4, iako je to poboljšanje u odnosu na prethodna istraživanja. Ovaj podatak sugeriše da birači u Tiringiji nisu toliko privučeni AfD-om koliko su razočarani drugim opcijama.
Novi igrači na političkoj sceni
Usred ovog političkog nezadovoljstva, pojavljuju se novi akteri koji pokušavaju da kapitalizuju na situaciji. Novi Savez Sara Vagenkneht (BSW), stranka formirana početkom godine, ostvarila je neočekivano dobar rezultat od 0,1 na istoj skali. Ovo sugeriše da postoji prostor za nove političke opcije koje mogu da ponude alternativu tradicionalnim strankama i AfD-u.
Analiza motivacije birača AfD-a otkriva zanimljiv obrazac: približno 62% birača podržava stranku zbog njenih političkih stavova, dok oko 32% to čini iz protesta protiv drugih stranaka. Ovo ukazuje na kompleksnu mešavinu ideološke podrške i protestnog glasanja koja stoji iza uspona AfD-a.
Nezadovoljstvo saveznom vladom
Istraživanje je takođe otkrilo duboko nezadovoljstvo radom savezne vlade u Berlinu. Vlada kancelara Olafa Šolca dobila je izuzetno nisku ocenu od -2,2, što je najniža ocena od početka merenja. Ovo nezadovoljstvo se reflektuje i na stranke vladajuće koalicije na saveznom nivou - SPD, Zeleni i FDP - koje se nisu ni pojavile u statistici kada je reč o rešavanju pokrajinskih pitanja.
Ključna pitanja za birače
Istraživanje je identifikovalo migracije i azil kao najvažnija pitanja za birače u Tiringiji. Ovo je verovatno slučaj i u drugim istočnonemačkim pokrajinama poput Saksonije i Brandenburga, koje su takođe održale ili će uskoro održati izbore. AfD je uspela da se pozicionira kao stranka koja uliva najviše poverenja po pitanju migracija, sa podrškom od približno 34% birača.
Drugo ključno pitanje za birače je obrazovanje. Po ovom pitanju, CDU je uspela da se pozicionira kao vodeća stranka, ispred AfD-a. Ovo sugeriše da, uprkos rastu podrške AfD-u, tradicionalne stranke i dalje zadržavaju kredibilitet u određenim oblastima politike.
Demografska analiza podrške AfD-u
Istraživanje je otkrilo zanimljive demografske obrasce u podršci AfD-u. Stranka uživa značajno veću podršku među muškarcima nego među ženama, sa odnosom od približno 39% prema 28%. Takođe, AfD je popularniji među mlađim biračima - među onima do 60 godina starosti, čak 43% podržava desnicu.
S druge strane, CDU dominira među starijim biračima, sa podrškom od oko 31% među onima starijim od 60 godina. Ovi podaci ukazuju na značajnu generacijsku podelu u političkim preferencijama birača u Tiringiji.
Budućnost političkog vođstva u Tiringiji
Uprkos rastu podrške AfD-u, birači u Tiringiji su podeljeni oko toga ko treba da vodi pokrajinu. Približno trećina smatra da je CDU najpogodnija za tu ulogu, dok 26% želi premijera iz redova AfD-a. Oko 20% podržava Levicu, a 12% BSW. Ova raznolikost mišljenja ukazuje na kompleksnu političku situaciju koja će verovatno rezultirati teškim pregovorima o formiranju vlade nakon izbora.
U zaključku, politička situacija u Tiringiji odražava šire trendove u istočnoj Nemačkoj, gde tradicionalne stranke gube podršku u korist AfD-a i novih političkih opcija. Ključna pitanja poput migracija i obrazovanja, zajedno sa opštim nezadovoljstvom vladajućim strukturama, oblikuju političku scenu. Budućnost će pokazati kako će se ovi trendovi razvijati i kakav će uticaj imati na političku stabilnost i smer pokrajine i šire regije.