Novi Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije stupa na snagu, donoseći značajne promene u funkcionisanju javnih preduzeća. Ova reforma ima za cilj povećanje efikasnosti i transparentnosti, ali takođe otvara brojna pitanja o budućnosti državnog sektora.
Reforma upravljanja državnim preduzećima: Ključne promene
Od 16. septembra 2023. godine, počinje primena novog zakona koji transformiše način na koji se upravlja državnim preduzećima u Srbiji. Ovaj zakon, podržan od strane MMF-a, predstavlja značajan korak u reformi javnog sektora. Jedna od najvažnijih promena je transformacija pravnog statusa javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), ističe da sama promena pravne forme neće suštinski uticati na poslovanje ovih preduzeća, s obzirom da država ostaje vlasnik. Međutim, on naglašava važnost efikasnog upravljanja, s obzirom na potencijalne finansijske posledice po građane u slučaju lošeg poslovanja.
Izazovi centralizovanog upravljanja
Novi zakon uvodi koncept "centralizovanog upravljanja" u državna preduzeća. Ovo podrazumeva da će Ministarstvo privrede, odnosno rudarstva i energetike, utvrđivati godišnje ciljeve i smernice za poslovanje ovih kompanija. Ovaj pristup ima za cilj povećanje efikasnosti i koordinacije, ali takođe otvara pitanja o autonomiji pojedinačnih preduzeća.
Jevtović ukazuje na dva moguća puta ka povećanju efikasnosti:
- Delimična promena vlasničke strukture kroz prodaju manjeg dela akcija
- Promena načina izbora direktora i menadžmenta, što bi zahtevalo širi politički konsenzus
Međutim, on upozorava da ne postoji univerzalno rešenje zbog raznolikosti državnih preduzeća. "Ne mogu se na isti način rešiti pitanja upravljanja u EPS-u, Telekomu i preduzećima namenske industrije," naglašava Jevtović.
Uloga međunarodnih institucija u reformi
Međunarodni monetarni fond igra značajnu ulogu u podsticanju reformi državnog sektora u Srbiji. Aktuelni aranžman sa MMF-om, vredan približno 2,4 milijarde evra, u velikoj meri se fokusira na reformu energetskog sektora i korporativizaciju EPS-a.
Jevtović, međutim, upozorava da ne treba očekivati od MMF-a da rešava sve probleme Srbije. Uloga MMF-a je prvenstveno da osigura solventnost zemlje i sposobnost vraćanja kredita. "Očekivati od MMF-a da rešava problem naše zemlje i da se bavi našom razvojnom politikom je krajnje nekorektno," ističe on.
Implementacija i rokovi
Novi zakon predviđa duže rokove za implementaciju određenih odredbi. Na primer, državna preduzeća imaju tri godine da dostave spisak nepokretne imovine Ministarstvu privrede. Jevtović smatra da su ovakvi rokovi realni, s obzirom na kompleksnost situacije, ali izražava zabrinutost da bi čak i oni mogli biti probijeni.
"Razlog za sve ovo je što se u ovakvom njihovom funkcionisanju, gde im je apstraktni vlasnik država, a stvarni vlasnici političari koji čine vladu, nije znalo 'ni ko pije ni ko plaća'," objašnjava Jevtović, dodajući da se ova situacija nije značajno promenila u poslednje tri decenije.
Budućnost upravljanja državnim preduzećima
Uprkos izazovima, reforma upravljanja državnim preduzećima predstavlja važan korak ka modernizaciji javnog sektora u Srbiji. Međutim, uspeh ovih reformi zavisiće od više faktora, uključujući političku volju, efikasnost implementacije i sposobnost prevazilaženja dugogodišnjih sistemskih problema.
Ključno pitanje ostaje kako uspostaviti ravnotežu između centralizovanog upravljanja i autonomije preduzeća, istovremeno osiguravajući transparentnost i odgovornost u poslovanju. Budućnost će pokazati da li će nove reforme doneti željene rezultate u poboljšanju efikasnosti i kvaliteta usluga državnih preduzeća u Srbiji.