Nova analiza sprovedena u okviru programa StarTech za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede Srbije ukazuje na značajne gubitke i za državu i za preduzetnike zbog postojećeg sistema uplate poreza i doprinosa. Ovo istraživanje otkriva potencijal za uštede i pojednostavljenje poslovnih procesa kroz uvođenje objedinjene uplate.
Problemi trenutnog sistema uplate poreza i doprinosa
Trenutni sistem uplate poreza i doprinosa u Srbiji pokazuje se kao značajan izvor administrativnih troškova i potencijalnih grešaka. Objedinjena uplata poreza predstavlja se kao moguće rešenje ovog problema. Prema analizi, preknjižavanje pogrešno uplaćenih poreza i doprinosa rezultira gubitkom od približno 260 miliona dinara za državu i preduzetnike.
Svaki pojedinačni zahtev za preknjižavanje košta oko 5.280 dinara i zahteva angažman službenika PU koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje. Ovo ne samo da stvara finansijski teret, već i značajno usporava administrativne procese.
Prednosti uvođenja objedinjene uplate
Uvođenje objedinjene uplate, odnosno jedinstvenog računa, moglo bi drastično smanjiti broj uplata, čak i do četiri puta. Ovo bi preduzetnicima značajno olakšalo poslovanje i smanjilo administrativne troškove. Trenutno, dve najveće grupe preduzetnika – paušalci i oni koji vode poslovne knjige ali ne isplaćuju ličnu zaradu – obavljaju gotovo 9,2 miliona uplata godišnje na čak četiri različita računa.
Više od 250.000 preduzetnika u Srbiji godišnje obavi oko 10,7 miliona plaćanja ka državi na ime poreza i doprinosa. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) preporučuje uspostavljanje uplate na jedan umesto četiri računa, što bi ne samo uštedelo vreme i novac za mesečne radnje koje preduzetnik obavlja, već bi i smanjilo prostor za greške.
Statistika i predlozi za poboljšanje
Igor Lončarević, potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG, ističe da je u 2021. godini Poreskoj upravi podneto oko 50.000 zahteva za preknjižavanje. Iako ovo čini manje od 5% ukupnih uplata, kada se posmatra u odnosu na broj preduzetnika, dolazi se do zaključka da na svakih 10 preduzetnika dolaze približno dva zahteva za preknjižavanje.
Lončarević dalje objašnjava da uvođenje objedinjene uplate ne bi zahtevalo promene zakona, već samo izmenu pravilnika kojim bi bio uveden jedinstveni račun. Poreska Uprava i Uprava za trezor bi protokolom uredili preusmeravanje sredstava pojedinačnim institucijama.
Različiti modeli za različite tipove preduzetnika
Prema predlogu, jedinstveni račun bi koristili paušalci i preduzetnici koji ne isplaćuju sebi zaradu, dok bi preduzetnici sa ličnom zaradom na ovaj račun uplaćivali porez, a na drugi ostale obaveze. Podaci Poreske uprave za prethodnu godinu pokazuju da je preduzetnika sa isplatom lične zarade bilo 63.686, a ostalih preduzetnika 67.258.
Milica Trifunović, poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting, ističe nekoliko prednosti opredeljenja za isplatu lične zarade. Preduzetnici koji se opredele za ovaj model plaćaju manji porez na kraju godine - oko 10% na prihod od samostalne delatnosti, u poređenju sa približno 46% poreza i doprinosa na ostvareni neto rezultat za one koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade.
Dodatne pogodnosti za preduzetnike
Trifunović dodaje da preduzetnik koji isplaćuje sebi ličnu zaradu ima pravo da raspolaže novčanim sredstvima na osnovu ostvarene dobiti. Takođe, prema Zakonu, fizičko lice može otvoriti preduzetničku radnju iz radnog odnosa i isplaćivati sebi ličnu zaradu, uz dodatne benefite ako je već primarno socijalno osigurano u kompaniji u kojoj radi.
U tom slučaju, preduzetnik će preko svoje radnje isplaćivati manji iznos doprinosa, plaćajući samo PIO doprinos i porez na ličnu zaradu, bez obaveze plaćanja doprinosa za zdravstvo i u slučaju nezaposlenosti. Međutim, važno je napomenuti da ukoliko se prekine radni odnos u kompaniji, preduzetnik je u obavezi da plaća pune poreze i doprinose na ličnu zaradu.
Zaključno, uvođenje objedinjene uplate poreza predstavlja značajan korak ka pojednostavljenju poslovnih procesa i smanjenju administrativnih troškova za preduzetnike u Srbiji. Ovakva reforma ne samo da bi olakšala poslovanje, već bi i smanjila mogućnost grešaka i unapredila efikasnost poreskog sistema u celini.