Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Unapređenje proizvodnje sira u Srbiji: Izazovi i mogućnosti

Proizvodnja sira u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, ali i novim mogućnostima za razvoj. Godišnja proizvodnja kravljeg mleka od približno 1,4 milijarde litara predstavlja osnovu za raznovrsnu proizvodnju sireva, dok novi projekti prekogranične saradnje otvaraju puteve za unapređenje zanatske proizvodnje.

Stanje proizvodnje sira u Srbiji

Mlečna industrija u Srbiji igra važnu ulogu u poljoprivrednom sektoru. Prema podacima RZS, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sira, obuhvatajući približno 70 različitih vrsta. Ova proizvodnja nije samo za domaće tržište; Srbija izvozi oko 15.000 tona raznih sireva godišnje, dok istovremeno uvozi više od 12.000 tona.

Međutim, stočarstvo u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima. Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da je potrošnja mleka smanjena na oko 200 litara po stanovniku godišnje, što ima negativan uticaj na celokupnu mlečnu industriju, uključujući i proizvodnju sira. Ovaj trend ugrožava egzistenciju približno 150.000 porodica koje se bave ovom delatnošću.

Izazovi u stočarstvu i proizvodnji mleka

Smanjenje stočnog fonda predstavlja jedan od ključnih problema. Proizvodnja junećeg mesa, koja je usko povezana sa mlečnom industrijom, opala je na oko 78.000 tona godišnje, što rezultira potrošnjom od samo 3,5 kilograma po stanovniku godišnje. Ovo smanjenje broja grla stoke direktno utiče na proizvodnju mleka, koja je u 2021. godini opala za približno 100 miliona litara.

Gulan objašnjava da je jedan od glavnih razloga za ove probleme nepovoljan odnos cena: "Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode." Iako vlada povremeno reaguje povećanjem subvencija, ove mere često nisu dovoljne za dugoročno rešavanje problema.

Novi projekti za unapređenje zanatske proizvodnje sira

Uprkos izazovima, postoje inicijative za unapređenje zanatske proizvodnje sira. Privredna komora Vojvodine potpisala je partnerski ugovor sa Osiječko-baranjskom županijom za realizaciju evropskog projekta koji ima za cilj unapređenje ove grane proizvodnje. Projekat se sprovodi u okviru programa Evropske unije "Interreg VI-A Hrvatska – Srbija 2021-2027" i ima vrednost od približno 450.000 evra.

Ovaj projekat, čije je trajanje predviđeno na 18 meseci, obuhvata nekoliko ključnih inicijativa:

  • Formiranje Udruženja malih proizvođača sira u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj
  • Uspostavljanje regionalne saradnje u oblasti edukacije
  • Razmena iskustava i primena inovativnih tehnologija u proizvodnji
  • Pružanje institucionalne i tehnološke pomoći proizvođačima
  • Rad na dostizanju kvaliteta i standarda neophodnih za izvoz sira

Poseban fokus projekta je na očuvanju i unapređenju proizvodnje autohtonih vrsta sireva, poput "vojvođanske mocarele", poznatije kao rolovani sir. Ova inicijativa je od ključnog značaja za očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa u proizvodnji sira u regionu.

Širi kontekst prekogranične saradnje

Program prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija za period 2021-2027 obezbeđuje značajna sredstva za različite projekte. Od ukupno obezbeđenih 450.000 evra, 348.000 evra dolazi iz IPA fondova Evropske unije, dok se preostali iznos obezbeđuje kroz nacionalno sufinansiranje.

Prioriteti ovog programa su raznovrsni i obuhvataju:

  1. Istraživanje i inovacije
  2. Obnovljivi izvori energije
  3. Adaptacija na klimatske promene
  4. Zdravstvena i socijalna zaštita
  5. Turizam i kultura

Ova široka paleta prioriteta pokazuje da je unapređenje proizvodnje sira deo šire strategije za razvoj regiona i jačanje prekogranične saradnje.

Budućnost proizvodnje sira u Srbiji

Uprkos trenutnim izazovima, budućnost proizvodnje sira u Srbiji ima potencijal za pozitivan razvoj. Novi projekti i inicijative, poput onog koji sprovodi Privredna komora Vojvodine, mogu značajno doprineti revitalizaciji ove industrije. Fokus na zanatsku proizvodnju i očuvanje autohtonih vrsta sireva može stvoriti jedinstvenu tržišnu nišu i povećati konkurentnost srpskih proizvođača na međunarodnom tržištu.

Međutim, za dugoročni uspeh neophodno je sistemsko rešavanje problema u stočarstvu i mlečnoj industriji. To uključuje mere za povećanje stočnog fonda, unapređenje tehnologija proizvodnje, i stvaranje povoljnijeg ekonomskog okruženja za proizvođače mleka i sira.

U zaključku, iako se proizvodnja sira u Srbiji suočava sa značajnim izazovima, nove inicijative i projekti prekogranične saradnje otvaraju mogućnosti za revitalizaciju i unapređenje ove važne grane poljoprivrede. Uspeh ovih napora mogao bi ne samo očuvati tradiciju proizvodnje sira u Srbiji, već i otvoriti nove perspektive za razvoj i izvoz.