U Srbiji se intenzivno radi na unapređenju održive poljoprivrede, što je ključno za ekonomski rast zemlje. NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu predlaže konkretne mere za poboljšanje sektora i njegovu otpornost na klimatske promene.
Značaj održive poljoprivrede za Srbiju
Održiva poljoprivreda predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomskog razvoja Srbije. Prema nedavno održanoj sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, implementacija određenih mera mogla bi brzo doneti značajne rezultate. Ove mere uključuju povećanje podsticaja za organsku proizvodnju, zvanično priznavanje regenerativne poljoprivrede kroz regulativu, kao i pružanje podrške inovacijama i razvoju startapa u oblasti hrane i agronomije.
Prelazak sa tradicionalnog na regenerativni model poljoprivrede mogao bi doneti impresivne rezultate. U prvih tri do četiri godine, očekuje se porast prinosa od 10 do 20 procenata po hektaru. Još važnije, u periodu od jedne decenije, uštede u troškovima proizvodnje mogle bi dostići čak 47 procenata. Ovi podaci jasno ukazuju na potencijal održivih poljoprivrednih praksi za unapređenje efikasnosti i profitabilnosti sektora.
Vladine inicijative za podršku održivoj poljoprivredi
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ivana Popović, potvrdila je da je vlada prepoznala važnost pitanja održive poljoprivrede. Formirana je posebna radna grupa sa zadatkom da brzo predloži rešenja i mere koje će biti inkorporirane u Strategiju ruralnog razvoja.
Pored toga, vlada je predložila značajna budžetska sredstva za podršku poljoprivredi. Za 2025. godinu, planirano je približno 111,5 milijardi dinara za subvencije u poljoprivrednom sektoru. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodne godine i pokazuje ozbiljnu posvećenost vlade razvoju održive poljoprivrede.
Dodatno, najavljeno je da će već u decembru biti raspisan javni poziv za meru 3 iz IPARD III Fonda, dok se u januaru očekuje raspisivanje poziva za meru 7. Ove mere su deo šireg programa podrške poljoprivrednicima i ruralnom razvoju, finansiranog od strane Evropske unije.
Prioriteti NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu
NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu definisao je nekoliko ključnih prioriteta za naredni period. Ovi prioriteti uključuju:
- Podršku privredi u primeni ESG standarda, sa posebnim fokusom na mala i srednja preduzeća
- Razvoj ruralne infrastrukture
- Otklanjanje barijera u međunarodnom prometu prehrambenih proizvoda i sirovina
- Nastavak digitalizacije procedura u poljoprivredi
Tamara Penjić, predsednica Saveza, istakla je značajan napredak u digitalizaciji sektora. Elektronska registracija sezonskih radnika u poljoprivredi dostigla je impresivnu cifru od 100.000 registrovanih radnika u manje od šest godina od početka reforme. Ovaj uspeh, zajedno sa pokretanjem platforme eAgrar, predstavlja jedan od najvećih dostignuća Saveza.
Inovativne inicijative i međunarodna saradnja
Savez za hranu i poljoprivredu aktivno radi na nekoliko inovativnih projekata. Jedan od njih je izrada Analize karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji. Ovaj projekat se realizuje uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u saradnji sa stručnjacima iz PwC.
Još jedan značajan korak je uspostavljanje prvog EIT Food Hub-a u Srbiji. Ovaj projekat, koji vodi NALED u konzorcijumu sa Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada, ima za cilj podsticanje inovacija i preduzetništva u sektoru hrane i poljoprivrede.
Novo rukovodstvo Saveza za hranu i poljoprivredu, izabrano na dve godine, predvodiće Tamara Penjić, izvršna direktorka kompanije Carnex. Potpredsedničke pozicije zauzimaju predstavnici ključnih kompanija i institucija u sektoru, što osigurava širok spektar ekspertize i perspektiva u vođenju Saveza.
U zaključku, održiva poljoprivreda postaje sve važniji faktor u ekonomskom razvoju Srbije. Kroz kombinaciju vladinih inicijativa, podrške NALED-a i inovativnih projekata, sektor se kreće ka većoj efikasnosti, profitabilnosti i ekološkoj održivosti.