Elektroprivreda Srbije (EPS) preduzima značajne korake ka modernizaciji i unapređenju elektroenergetskog sistema zemlje. Planirane su opsežne obnove postojećih postrojenja i integracija novih tehnologija obnovljivih izvora energije, što će dovesti do povećane efikasnosti i održivosti u proizvodnji električne energije.
Obnova hidroelektrana i proširenje kapaciteta
Prema izjavi Dušana Živkovića, generalnog direktora EPS-a, do kraja 2026. godine planirana je obnova približno 80 odsto hidroelektrana u Srbiji. Ovaj ambiciozni projekat ima za cilj ne samo da produži radni vek postojećih postrojenja, već i da značajno poveća njihovu efikasnost i pouzdanost. Živković ističe da će ova obnova doneti dodatne godine sigurnosti za celokupan elektroenergetski sistem zemlje.
Pored obnove hidroelektrana, EPS planira i značajno proširenje kapaciteta u oblasti solarnih elektrana. U narednih nekoliko godina, kroz strateška partnerstva, kompanija namerava da u svoj portfolio uključi jedan gigavat (GW) samobalansiranih solarnih elektrana. Ovaj sistem će biti podržan sa 200 megavata (MW) baterijskog sistema za skladištenje električne energije, što će omogućiti stabilniju i pouzdaniju distribuciju energije.
Integracija obnovljivih izvora energije
Živković je na konferenciji "Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija 2024" naglasio važnost integracije obnovljivih izvora energije u postojeći elektroenergetski sistem. Ova strategija nije samo odgovor na globalne trendove u energetici, već i ključni element u postizanju ciljeva dekarbonizacije i održivog razvoja Srbije.
Poseban fokus stavljen je na razvoj projekata OIE na lokacijama koje su u vlasništvu EPS-a, čime se izbegava potreba za eksproprijacijom zemljišta. Ovo uključuje pepelišta domaćih termoelektrana, koja se mogu prenamenovati za izgradnju solarnih elektrana, demonstrirajući inovativan pristup u korišćenju postojećih resursa.
Projekti u toku i budući planovi
Među trenutnim projektima ističu se izgradnja prvog vetroparka "Kostolac" i solarne elektrane "Petka". Ovi projekti predstavljaju pionirske poduhvate u diversifikaciji energetskih izvora Srbije i služe kao model za buduće investicije u sektor obnovljive energije.
Živković je izrazio optimizam u pogledu budućnosti, naglašavajući da 2030. godinu vidi kao prekretnicu kada će EPS značajno smanjiti svoju zavisnost od fosilnih goriva. Ovaj cilj će se postići kroz povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji, što će doprineti ispunjenju nacionalnih i međunarodnih obaveza u borbi protiv klimatskih promena.
U zaključku, ambiciozni planovi EPS-a za unapređenje elektroenergetskog sistema Srbije obećavaju značajan napredak u oblasti energetske efikasnosti i održivosti. Kroz obnovu hidroelektrana, integraciju solarnih i vetroenergetskih projekata, kao i fokus na dekarbonizaciju, Srbija se pozicionira kao lider u regionalnoj energetskoj tranziciji.