BRICS, grupacija koja okuplja Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, postaje sve važniji faktor u globalnoj ekonomiji. Međutim, postavlja se pitanje da li je njen uticaj više simboličan ili suštinski geopolitički.
Značaj BRICS-a u svetskoj ekonomiji
BRICS organizacija, koja predstavlja gotovo 40% svetske populacije, privlači sve veću pažnju međunarodne zajednice. Ekonomista Danilo Šuković ističe da je uloga ove grupacije "više simbolična nego geopolitička u suštinskom značenju". Ovaj stav posebno je važan za Srbiju, čija je budućnost vezana za Evropsku uniju.
Šuković upozorava: "Srbija ne bi smela zbog BRICS-a da se udaljava od EU". Ova izjava naglašava složenost geopolitičke situacije u kojoj se Srbija nalazi, balansirajući između različitih međunarodnih interesa.
Samit BRICS-a: Politički motivi i ekonomske implikacije
Nedavni samit BRICS-a u Kazanju, Rusija, privukao je značajnu pažnju. Prema Šukoviću, ovaj događaj je "najpotrebniji Rusiji i predsedniku Putinu da pokaže Zapadu da nije izolovan". Ova izjava ukazuje na kompleksne političke motive iza ekonomskih inicijativa BRICS-a.
Prisustvo generalnog sekretara UN-a, Antonia Guterreša, na samitu, uprkos kritikama zapadnih zemalja, Šuković vidi kao logičan potez. Ovo pokazuje rastući značaj BRICS-a na globalnoj sceni, bez obzira na reakcije tradicionalnih centara moći.
BRICS i dedolarizacija: Izazov dominaciji dolara
Jedan od ključnih ciljeva BRICS-a je dedolarizacija, odnosno smanjenje zavisnosti od američkog dolara u međunarodnim transakcijama. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, naglasio je da "povećanje plaćanja u lokalnim valutama omogućava jačanje finansijske nezavisnosti zemalja BRICS-a".
Šuković smatra da uspeh dedolarizacije "pre svega zavisi od realne snage ekonomija zemalja BRICS-a, a ne od političke volje". On dodaje da bi bilo dobro da postoji nekoliko manje-više ravnopravnih rezervnih valuta u svetu, a ne samo dolar.
Nova razvojna banka BRICS-a: Alternativa MMF-u?
Nova razvojna banka (NDB) BRICS-a predstavlja pokušaj distanciranja od MMF-a i Svetske banke. Šuković tumači ovu inicijativu kao odgovor na percepciju da su ove institucije "bile suviše pod uticajem politike SAD". On smatra da je konkurencija u ovom domenu korisna za globalnu ekonomiju.
Dilma Rusef, predsednica NDB-a i bivša predsednica Brazila, sastala se sa Putinom tokom samita, što ukazuje na važnost ove institucije za zemlje BRICS-a.
Proširenje BRICS-a: Izazovi i perspektive
BRICS organizacija je nedavno proširena na 10 država, uključujući Saudijsku Arabiju, Egipat, UAE, Iran i Etiopiju. Šuković ovo proširenje vidi kao složen proces, naglašavajući da "niko neće otići u BRICS da bi se odrekao Zapada".
Uprkos proširenju, Šuković ističe da je "BRICS i dalje simbolička, a ne stvarna geopolitička snaga". On smatra da uspeh organizacije zavisi od toga da li će zemlje članice osetiti konkretnu korist od članstva.
BRICS vs EU: Različiti modeli integracije
Šuković naglašava da se BRICS ne može porediti sa Evropskom unijom, koja ima "svoju valutu i tržište, koje je prostorno ujedinjeno". BRICS je geografski razbacan i teško može imati jedinstvenu valutu, ali Šuković smatra da je dobro da svet bude višepolaran i da ima više centara moći.
Ova razlika u modelima integracije ilustruje različite pristupe globalnoj ekonomskoj saradnji i izazove sa kojima se suočavaju međunarodne organizacije.
Zaključak: Budućnost BRICS-a i globalna ekonomija
Iako BRICS predstavlja značajan faktor u globalnoj ekonomiji, njegov uticaj ostaje prvenstveno simboličan. Međutim, inicijative poput dedolarizacije i osnivanja Nove razvojne banke mogu dugoročno uticati na globalnu finansijsku arhitekturu. Za zemlje poput Srbije, ključno je balansiranje između različitih međunarodnih partnerstava, uz fokus na EU integracije.