U poslednjih nekoliko meseci, srpsko tržište nekretnina doživljava značajan zaokret. Ulaganje u hotele postaje sve privlačnija opcija za investitore, nadmašujući tradicionalno popularan sektor stanogradnje. Ova promena signalizira novu eru u razvoju srpskog turizma i hotelske industrije.
Rastući trend ulaganja u hotele
Nedavne najave velikih investicija u hotelske projekte privukle su pažnju domaće javnosti. Delta Holding planira izgradnju hotela InterContinental, dok se spekuliše da Millenium Team razmatra otvaranje Ritz-Carlton hotela na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija. Dodatno, u Beogradu na vodi najavljuje se izgradnja još jednog hotela sa četiri zvezdice, pored već postojećeg St. Regisa.
Ovi ambiciozni planovi pokreću pitanje: Da li ulaganje u hotele postaje profitabilnije od izgradnje stambenih objekata? Stručnjaci iz oblasti nekretnina, uključujući Nikolu Senešija, osnivača konsultantske kompanije NAI WMG, i Igora Conića, osnivača portala Gradnja.rs, slažu se da odgovor leži u analizi tržišnih signala koje šalju vodeći srpski privrednici.
Analiza tržišta: Manjak hotelskih kapaciteta
Seneši ističe upadljiv jaz na tržištu - evidentan manjak hotelskih soba nasuprot višku stambenih jedinica. "Beograd trenutno raspolaže sa približno 7.000 soba, ali za potrebe EXPO 2027 taj broj mora da se poveća na 11-12.000," objašnjava on. Istovremeno, u prvoj polovini godine izdato je oko 13.000 građevinskih dozvola, pretežno za stanogradnju u Beogradu, dok približno 7.500 stanova ostaje neprodato.
Ova situacija ukazuje na potencijalni oversupply u sektoru stanogradnje, dok hotelska industrija pati od ozbiljnog deficita kvalitetnih smeštajnih kapaciteta. Seneši navodi primer ekstremne potražnje tokom koncerta grupe Rammstein krajem maja, kada su cene noćenja u Beogradu dostigle i 700 evra, što jasno signalizira nedostatak adekvatne ponude.
Izazovi u razvoju hotelskih projekata
Uprkos očiglednoj potražnji, hoteli ne niču brzinom koja bi se očekivala. Igor Conić identifikuje nekoliko ključnih prepreka:
- Ograničenost lokacija: U centralnim gradskim zonama, gde je potražnja najveća, raspoložive parcele su ograničene i skupe.
- Specifične dozvole i infrastruktura: Hotelski projekti zahtevaju posebne dozvole i infrastrukturne uslove, što često produžava proces razvoja.
- Nedostatak radne snage: Ovo predstavlja problem kako u građevinskom, tako i u uslužnom sektoru.
Dodatno, tržište je još uvek snažno orijentisano ka stanogradnji zbog bržeg povrata investicije i jednostavnijeg procesa prodaje.
Ekonomska opravdanost ulaganja u hotele
Uprkos izazovima, Seneši ističe da investicija u hotel postaje sve atraktivnija opcija. Državne subvencije u okviru EXPO 2027 za izgradnju i rekonstrukciju hotela, zajedno sa rastućim prilivom turista, značajno povećavaju isplativost ovih projekata.
"Posebno su traženi kvalitetni 'limited service' hoteli sa tri ili više zvezdica u Zemunu i Novom Beogradu, poput brendova Ibis ili Etap, kapaciteta 100-200 soba," objašnjava Seneši. Investicija u takve objekte kreće se od približno 60.000 evra po sobi za hotel sa tri zvezdice, do 75-80.000 evra za četvorozvezdani hotel.
Prema Senešijevom iskustvu, povrat investicije može se očekivati za 10,5 do 11 godina uz profesionalno planiranje i oslanjanje na sopstveni kapital. Uz državne subvencije ili podršku Fonda za razvoj, taj period se može skratiti na 8-9 godina.
Budućnost hotelske industrije u Srbiji
Trend povećanja broja hotela i soba nije ograničen samo na Srbiju. Investitori širom Evrope i sveta prepoznaju potencijal ovog sektora, posebno u svetlu oporavka od globalne krize. Ovo sugeriše da će ulaganje u hotele nastaviti da raste u značaju, pružajući nove mogućnosti za razvoj turizma i ekonomije u celini.
Zaključno, analiza tržišta jasno pokazuje da ulaganje u hotele postaje sve atraktivnija opcija za investitore u Srbiji. Dok sektor stanogradnje pokazuje znake zasićenja, hotelska industrija nudi značajan potencijal za rast i profitabilnost. Ova promena u investicionim trendovima mogla bi imati dalekosežne pozitivne efekte na razvoj srpskog turizma i celokupne ekonomije u godinama koje dolaze.