Turska je nedavno preduzela značajan korak u svojoj spoljnoj politici, formalno zatražujući članstvo u grupi BRICS. Ovaj potez ima za cilj jačanje globalnog uticaja zemlje i stvaranje novih veza izvan tradicionalnih zapadnih saveznika.
Turska strategija za jačanje globalnog uticaja
Administracija predsednika Redžepa Tajipa Erdogana smatra da se geopolitičko težište pomera od razvijenih ekonomija. Ovo mišljenje, koje prenosi ugledni dnevni list Politika citirajući Bloomberg, zasniva se na informacijama iz neimenovanih izvora bliskih vladi.
Predsednik Erdogan je tokom vikenda izjavio: "Turska može postati snažna, prosperitetna, prestižna i efikasna zemlja ako istovremeno unapredi svoje odnose sa Istokom i Zapadom. Bilo koji drugi pristup neće koristiti Turskoj, već će joj naneti štetu." Ova izjava jasno ukazuje na stratešku važnost balansiranja između različitih geopolitičkih sfera.
Geopolitički kontekst turske odluke
Prema analizi Bloomberga, odluka Turske da pristupi BRICS-u delimično je motivisana izvesnim zahlađenjem u odnosima sa Zapadom. Ovo zahlađenje je nastupilo nakon što je Turska odlučila da održi dobre odnose s Rusijom, uprkos međunarodnim tenzijama.
Grupu BRICS trenutno čine:
- Brazil
- Rusija
- Indija
- Kina
- Južna Afrika
- Iran
- Ujedinjeni Arapski Emirati
- Etiopija
- Egipat
Proces pristupanja i budući koraci
Očekuje se da će se o kandidaturi Turske razgovarati krajem oktobra u Kazanju, Rusija. Ovo bi mogao biti ključni trenutak za tursku diplomatiju i njenu poziciju na globalnoj sceni.
Pored Turske, i druge zemlje pokazuju interes za članstvo u BRICS-u. Među njima su:
- Malezija
- Tajland
- Azerbejdžan
Implikacije za globalnu ekonomiju i geopolitiku
Potencijalno pristupanje Turske BRICS-u moglo bi imati značajne implikacije za globalnu ekonomiju i geopolitičke odnose. Ovo bi moglo dovesti do:
- Jačanja ekonomskih veza između Turske i zemalja u razvoju
- Potencijalnog smanjenja zavisnosti od zapadnih ekonomija
- Stvaranja novih trgovinskih i investicionih prilika
Međutim, ovaj potez takođe nosi određene rizike, uključujući moguće dalje zahlađenje odnosa sa tradicionalnim zapadnim saveznicima. Turska će morati pažljivo da balansira svoje interese kako bi maksimizirala koristi od potencijalnog članstva u BRICS-u, istovremeno održavajući važne veze sa Zapadom.
U zaključku, formalni zahtev Turske za članstvo u BRICS-u predstavlja značajan korak u njenoj spoljnoj politici. Ovaj potez odražava šire geopolitičke promene i težnju Turske da ojača svoj globalni uticaj. Kako se proces razvija, biće zanimljivo pratiti kako će ovo uticati na globalnu ekonomsku i političku dinamiku.