Turska centralna banka je nedavno donela odluku o smanjenju referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena, spuštajući je na 8,5%. Ova odluka dolazi u vreme kada se zemlja suočava sa značajnim ekonomskim izazovima, uključujući visoku inflaciju i oporavak od razornog zemljotresa.
Kontroverzna monetarna politika Turske
Uprkos inflaciji od gotovo 58%, koja znatno opterećuje svakodnevni život građana, Turska centralna banka nastavlja sa politikom smanjenja kamatnih stopa. Ova strategija je u suprotnosti sa globalnim trendom, gde većina centralnih banaka podiže kamatne stope kako bi suzbile inflaciju.
Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, snažno podržava ovu nekonvencionalnu ekonomsku politiku. On veruje da visoke kamatne stope uzrokuju inflaciju, što je stav koji se kosi sa tradicionalnim ekonomskim teorijama. Erdoganova ekonomska filozofija, poznata kao "Erdonomika", temelji se na njegovom tumačenju islamskog učenja o kamatama.
Uticaj zemljotresa na ekonomsku politiku
Početkom februara, Tursku je pogodio razoran zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihteru, koji je odneo preko 43.000 života i uništio približno 164.000 zgrada. Uprkos ovoj katastrofi, Centralna banka tvrdi da zemljotres neće imati dugoročni uticaj na tursku ekonomiju.
Međutim, mnogi ekonomisti izražavaju zabrinutost da bi kombinacija niskih kamatnih stopa i visokih troškova obnove nakon zemljotresa mogla dodatno pogoršati inflatorni pritisak. Ovo bi moglo dovesti do daljeg slabljenja turske lire i povećanja troškova života za građane.
Erdoganova kritika globalnih ekonomskih trendova
Predsednik Erdogan je nedavno kritikovao globalni trend povećanja kamatnih stopa, što se tumači kao signal Centralnoj banci da nastavi sa politikom smanjenja. Ova kritika dolazi u trenutku kada mnoge zemlje pooštravaju monetarnu politiku kako bi se borile protiv rastuće inflacije.
Erdoganova ekonomska vizija uključuje niske kamatne stope kao sredstvo za podsticanje ekonomskog rasta i izvoza. Međutim, ova strategija je dovela do značajne deprecijacije turske lire, što je dodatno pogoršalo inflatorni pritisak u zemlji.
Posledice nekonvencionalne monetarne politike
Smanjenje RKS na 8,5% predstavlja nastavak trenda koji je započeo u avgustu 2022. godine. Od tada do novembra iste godine, Centralna banka je smanjila stopu za ukupno pet procentnih poena. Ova politika je izazvala zabrinutost među međunarodnim investitorima i ekonomskim stručnjacima.
Kritičari upozoravaju da bi kontinuirano smanjenje kamatnih stopa moglo dovesti do:
- Daljeg slabljenja turske lire
- Povećanja inflatornog pritiska
- Smanjenja stranih investicija
- Potencijalnog ekonomskog kolapsa
Uprkos ovim upozorenjima, turske vlasti ostaju pri stavu da će njihova ekonomska strategija dugoročno doneti pozitivne rezultate. Oni tvrde da će niske kamatne stope stimulisati proizvodnju, izvoz i zapošljavanje, što će na kraju dovesti do stabilizacije ekonomije.
U zaključku, odluka Turske centralne banke da nastavi sa smanjenjem referentne kamatne stope predstavlja rizičan potez u trenutku kada se zemlja suočava sa visokom inflacijom i posledicama razornog zemljotresa. Vreme će pokazati da li će ova nekonvencionalna ekonomska strategija doneti željene rezultate ili će dodatno produbiti ekonomske izazove sa kojima se Turska suočava.