Srpski turistički sektor doživeo je značajan rast u 2024. godini, ostvarivši rekordni devizni priliv. Međutim, uprkos ovom uspehu, industrija se suočava sa brojnim izazovima koji zahtevaju pažljivo razmatranje i strateško planiranje.
Rekordni devizni priliv i izazovi turističkog sektora
Turizam u Srbiji je ostvario impresivan rezultat u 2024. godini, sa deviznim prilivom od gotovo 2,55 milijardi evra. Ovaj iznos predstavlja povećanje od približno 1,1 milijardu evra u poređenju sa 2019. godinom, koja se smatra pretpandemijskom. Uprkos ovom značajnom uspehu, Savet stranih investitora (FIC) ukazuje na nekoliko ključnih problema koji opterećuju ugostiteljski i turistički sektor.
Među najznačajnijim izazovima ističu se visok udeo sive ekonomije, nedostatak kvalifikovane radne snage i visoka stopa PDV-a. Ovi faktori značajno utiču na profitabilnost i konkurentnost srpskog turizma na međunarodnom tržištu.
Problem sive ekonomije u turizmu
Siva ekonomija ostaje gorući problem u sektoru ugostiteljstva, uprkos naporima nadležnog ministarstva da suzbije ovu pojavu. Prema procenama FIC-a, udeo sive ekonomije u ovom sektoru može dostići čak 40-50%, posebno kada je reč o izdavanju smeštaja od strane fizičkih lica putem online platformi.
Ovakva praksa ne samo da negativno utiče na profitabilnost legalnih objekata, već i narušava kvalitet usluga i ukupnu konkurentnost srpskog turizma. Neregistrovani smeštajni kapaciteti stvaraju nelojalnu konkurenciju u odnosu na objekte koji posluju u skladu sa zakonom, što dodatno otežava razvoj industrije.
Unapređenje kvaliteta smeštajnih kapaciteta
Iako se struktura kvaliteta smeštajnih kapaciteta kontinuirano poboljšava, sa sve većim brojem novootvorenih objekata viših kategorija, FIC ocenjuje da još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Hotelski smeštaj čini tek trećinu ukupnih smeštajnih kapaciteta u Srbiji, što ne odgovara očekivanjima međunarodnog tržišta.
Ova situacija se može posmatrati dvojako - kao nepovoljna okolnost, ali i kao značajna prilika za rast i razvoj u ovom segmentu. Ulaganje u kvalitetne smeštajne kapacitete moglo bi značajno doprineti poboljšanju imidža Srbije kao turističke destinacije i privlačenju većeg broja stranih turista.
Strategija razvoja turizma i konkurentnost
Savet stranih investitora ističe potrebu za definisanjem nove Strategije razvoja turizma koja bi uzela u obzir "novu realnost" i potrebu za redefinisanjem strateških ciljeva. Ključni izazov je unapređenje konkurentnosti i pozicioniranje Srbije na globalnom turističkom tržištu kao prepoznatljive, privlačne i autentične destinacije.
Nova strategija bi trebalo da postavi merljive ciljeve i definiše mehanizme praćenja njihovog ostvarenja, kako bi se omogućio održivi razvoj turizma. Ovo bi trebalo da uključuje otvaranje novih radnih mesta, održivo upravljanje razvojem i stvaranje atraktivnog okruženja za nova ulaganja.
Problemi sa metodologijom procene deviznih prihoda
Jedna od najvažnijih tema za FIC je neadekvatna metodologija Narodne banke Srbije za procenu deviznih prihoda od turizma. Trenutna procena je vezana za rad menjačnica, što dovodi do nepodudarnosti sa periodima najvišeg turističkog prometa.
Ovakav pristup rezultira nepouzdanom procenom prosečne potrošnje stranih turista i, posledično, nepreciznim računicama učešća turističke industrije u BDP-u. Savet stranih investitora predlaže uvođenje satelitskih računa u turizmu, što bi omogućilo kvantifikaciju uticaja turizma na privredu uz korišćenje međunarodno priznate metodologije.
Izazovi radne snage u turizmu i ugostiteljstvu
Nedostatak fleksibilnog pravnog okvira koji bi prepoznao potrebe sezonskih industrija poput turizma i ugostiteljstva predstavlja značajan problem. FIC predlaže izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako bi se olakšalo zapošljavanje sezonskih radnika.
Smanjenje broja raspoložive radne snage dovelo je do povećanja zarada, što je rezultiralo različitim reakcijama poslodavaca - od povećanog angažovanja honorarnih radnika do smanjenja obima usluga i, u nekim slučajevima, čak i zapošljavanja neprijavljenih radnika. Dodatno, struktura radne snage i stepen obrazovanja i obučenosti pogoršani su nakon pandemije, kada je značajan broj zaposlenih potražio posao u drugim delatnostima.
PDV u ugostiteljstvu i konkurentnost srpskog turizma
Visoka stopa PDV-a od 20% na ugostiteljske usluge čini Srbiju manje konkurentnom u odnosu na druge evropske zemlje, posebno u oblasti kongresno-poslovnog turizma (MICE). Većina evropskih zemalja snizila je stope PDV-a na ugostiteljske usluge, što je pozitivno uticalo na njihovu turističku industriju.
FIC predlaže izmenu zakonske regulative kako bi se usluge ishrane u ugostiteljskim objektima oporezivale po nižoj stopi PDV-a od 10%, što bi povećalo konkurentnost domaćeg turizma i ugostiteljstva u odnosu na regionalne i evropske konkurente.
U zaključku, turizam u Srbiji pokazuje značajan potencijal za rast, ali se suočava sa brojnim izazovima koji zahtevaju sistemski pristup i strateško planiranje. Rešavanje problema sive ekonomije, unapređenje kvaliteta smeštajnih kapaciteta, prilagođavanje zakonske regulative potrebama industrije i smanjenje poreskog opterećenja ključni su koraci ka povećanju konkurentnosti i održivom razvoju srpskog turizma.