Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Tržište poslovnog prostora u Srbiji: Analiza trendova

Tržište poslovnog prostora u Srbiji pokazuje zanimljive trendove, sa blagim porastom aktivnosti i fokusom na zakup umesto kupovine. Analiza podataka iz drugog kvartala 2024. godine otkriva kompleksnu sliku tržišta nepokretnosti.

Analiza tržišta poslovnog prostora

Prema najnovijem izveštaju RGZ-a, tržište nepokretnosti u Srbiji beleži rast od približno 8% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupna vrednost prometa dostigla je gotovo 1,8 milijardi evra, što ukazuje na oživljavanje tržišta. Međutim, udeo poslovnih prostora u ovom prometu je relativno skroman, čineći samo oko 4% ukupne vrednosti.

Najskuplji kvadratni metar poslovnog prostora prodat je na Novom Beogradu za skoro 9.000 evra, dok je najveća pojedinačna transakcija zabeležena na opštini Vračar, gde je prostor od 727 kvadrata prodat za oko 1,3 miliona evra. Ovi podaci ilustruju velike razlike u cenama u zavisnosti od lokacije i karakteristika prostora.

Trendovi u zakupu i kupovini

Poslovni prostor obuhvata širok spektar nekretnina, od kancelarija u stanovima do proizvodnih hala i fabrika. Kaća Lazarević, agent i vlasnik agencije za nekretnine, ističe da je potražnja za zakupom značajno veća nego za kupovinom. Ovo ukazuje na opreznost investitora i preduzeća, koji preferiraju fleksibilnost zakupa u odnosu na dugoročno vezivanje kapitala kroz kupovinu.

Cene zakupa poslovnog prostora variraju značajno. Za kancelarijski prostor, one se kreću od otprilike 15 do 30 evra po kvadratu, dok za atraktivne lokale u novogradnji mogu dostići i 40 evra po kvadratu. Ove cene često uključuju dodatne troškove, poput plaćanja za parking mesta.

Specifičnosti beogradskog tržišta

Beograd, kao privredni centar Srbije, ima posebno dinamično tržište poslovnog prostora. Novi Beograd prednjači u potražnji, naročito za prostorima u poslovnim zgradama sa obezbeđenim parkingom. Interesantno je da se i stanovi u ekskluzivnim delovima grada, poput Beograda na vodi, često iznajmljuju kao poslovni prostori zbog svoje centralne lokacije i pratećih sadržaja.

Lazarević naglašava da je potražnja za magacinskim prostorima izuzetno visoka. Investitori su spremni da ulože značajna sredstva, čak i do milion evra, za kvalitetne magacinske objekte koji ispunjavaju sve neophodne standarde. Međutim, ponuda takvih prostora je ograničena, što dovodi do brze prodaje svakog odgovarajućeg objekta koji se pojavi na tržištu.

Izazovi na tržištu poslovnog prostora

Uprkos raznolikoj ponudi, tržište poslovnog prostora suočava se sa određenim izazovima. Jedan od njih je nedostatak adekvatne dokumentacije za objekte u rubnim opštinama. Ovi prostori, često rezultat nelegalne gradnje, mogu se izdavati ali ne i legalno prodavati, što ograničava njihovu tržišnu vrednost i upotrebljivost.

Dodatno, stagnacija u prodaji poslovnih prostora ukazuje na oprez investitora. Ovo može biti posledica ekonomske neizvesnosti ili očekivanja daljeg razvoja tržišta. Ipak, stabilne cene i povećana aktivnost u sektoru zakupa sugerišu da postoji kontinuirana potražnja za poslovnim prostorima, ali uz preferiranje fleksibilnijih aranžmana.

Budućnost tržišta poslovnog prostora u Srbiji

Gledajući unapred, tržište poslovnog prostora u Srbiji pokazuje potencijal za dalji rast i diversifikaciju. Rastući trend rada na daljinu i hibridnih radnih modela mogao bi uticati na buduću potražnju za različitim tipovima poslovnih prostora. Moguće je da će se povećati interes za fleksibilne radne prostore i co-working objekte, posebno u urbanim centrima.

Takođe, očekuje se da će razvoj infrastrukture i novih poslovnih zona u različitim delovima zemlje uticati na distribuciju potražnje za poslovnim prostorima. Ovo bi moglo dovesti do ravnomernijeg razvoja tržišta širom Srbije, umesto koncentracije isključivo u glavnom gradu.

U zaključku, tržište poslovnog prostora u Srbiji pokazuje znake oporavka i transformacije. Dok zakup ostaje dominantan oblik korišćenja prostora, budući trendovi mogu dovesti do novih oblika potražnje i ponude. Praćenje ovih trendova biće ključno za investitore, preduzetnike i kreatore politika u narednom periodu.