Srpsko tržište meda karakteriše raznolikost vrsta i cena, sa izazovima u proizvodnji i izvozu. Pčelari se suočavaju sa klimatskim promenama i globalnom konkurencijom, dok kvalitet domaćeg meda ostaje visok.
Raznovrsnost i cene meda u Srbiji
Na srpskom tržištu meda cene variraju od približno 800 do 2.500 dinara za kilogram, u zavisnosti od vrste. Bagremov med, koji je široko rasprostranjen u Srbiji, obično se prodaje po ceni od oko 1.200 dinara. S druge strane, suncokretov med je dostupan po nižoj ceni, između 800 i 1.000 dinara za kilogram.
Bagremov med je najzastupljeniji u Srbiji, ali stručnjaci ističu da je suncokretov med neopravdano potcenjen, uprkos tome što poseduje izuzetno jake antioksidativne osobine. Med od uljane repice se ceni slično suncokretu, dok je lipov med skuplji, sa cenom koja se kreće od 1.200 do 1.600 dinara po kilogramu.
Faktori koji utiču na cenu meda
Cena meda zavisi od više faktora, uključujući vrstu, region proizvodnje i sertifikaciju. Predsednik SPOS-a, Rodoljub Živadinović, objašnjava da sertifikovana proizvodnja, poput one na Fruškoj gori, značajno utiče na cenu. Troškovi sertifikacije su visoki i moraju se uračunati u konačnu cenu proizvoda.
Interesantan primer regionalnih razlika u cenama je med iz Raške oblasti, koji može dostići cenu i do 20 evra po kilogramu. Ovo je posledica ograničene proizvodnje, sa jednocifrenim godišnjim prinosima po košnici.
Retke i cenjene vrste meda
Livadski med je relativno redak u Srbiji jer mali broj pčelara seli košnice na visoke planine zbog ekonomske neisplativosti. Uprkos tome, najuporniji proizvođači uspevaju da proizvedu ovaj med, čija se cena kreće od 1.200 do 1.800 dinara po kilogramu.
Šumski med, poznat i kao medljikovac, smatra se najskupljim. Ovaj med, bogat mineralima, potiče od vancvetnih nektarija ili produkata lisnih vaši. Njegova retkost dodatno povećava vrednost, jer se javlja samo svake četvrte ili pete godine. Cena medljikovca se kreće od 1.500 do 2.000 dinara po kilogramu.
Izazovi srpskog pčelarstva
Prema podacima Uprave za veterinu, Srbija je u 2023. godini imala više od 1,6 miliona košnica. Godišnja proizvodnja meda varira od 6.000 do 12.000 tona, mada u lošijim godinama može pasti na 3.500 do 4.000 tona.
Pčelari se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući:
- Problem falsifikata na svetskom tržištu
- Pad potražnje za autentičnim medom
- Smanjenje cena na globalnom nivou
- Klimatske promene koje utiču na cvetanje i prinose
Uticaj klimatskih promena na pčelarstvo
Klimatske promene značajno utiču na pčelarstvo u Srbiji. Rano proleće i raniji period cvetanja bagrema doveli su do toga da su samo pčelari koji sele košnice uspeli da ostvare prosečne prinose. Oni koji nisu bili u mogućnosti da to učine, zabeležili su jednocifrene prinose po košnici.
Paša uljane repice takođe nije bila zadovoljavajuća. Lipova paša je u početku obećavala, ali je na kraju bila ispod očekivanja, sa prosečnim prinosom od samo 5-6 kilograma po košnici. Suncokretova paša, na koju se pčelari tradicionalno oslanjaju, takođe je bila ispod proseka u većini delova Srbije.
Izvoz i ekonomski aspekti pčelarstva
Uprkos izazovima, Srbija godišnje izveze između 1.800 i 3.300 tona meda. Međutim, veleprodajne cene često su ispod cene koštanja proizvodnje. Na primer, trenutna cena za bagremov med je oko 3,6 evra po kilogramu, dok suncokretov med košta približno 1,6 evra.
Živadinović ističe da su troškovi pčelarenja sa svim inputima u proizvodnji porasli za čak 43% u odnosu na 2011. godinu. Ovo predstavlja značajan izazov za održivost pčelarske industrije u Srbiji.
U zaključku, srpsko tržište meda suočava se sa brojnim izazovima, od klimatskih promena do globalne konkurencije. Uprkos tome, raznolikost i kvalitet srpskog meda ostaju visoki, a pčelari nastavljaju da se prilagođavaju promenljivim uslovima tržišta i okoline.