Nedavno istraživanje Instituta za razvoj i inovacije (IRI) baca novo svetlo na radnu mobilnost u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, otkrivajući složene obrasce zapošljavanja stranaca i migracije domaće radne snage.
Strani radnici u Srbiji: Neočekivani trendovi
Suprotno uvreženom mišljenju, najveći broj radnih dozvola u Srbiji od 2017. godine ne dobijaju radnici iz Nepala, Indonezije ili Indije. Prema rečima Nenada Jevtovića, direktora IRI-ja, državljani Kine, Rusije i Turske prednjače u ovom pogledu.
U prvih sedam meseci 2023. godine, izdato je približno 50.000 radnih dozvola. Jevtović predviđa dalji rast ovog broja, s obzirom na planirane infrastrukturne projekte koji zahtevaju angažman velikog broja radnika. Ovo je posebno značajno u kontekstu niske stope nezaposlenosti u Srbiji, koja se kreće oko 8%.
Struktura stranih radnika i razlozi njihovog dolaska
Istraživanje je pokazalo da među stranim radnicima u Srbiji i dalje dominiraju "pravi" stranci, a ne državljani zemalja Zapadnog Balkana. Jevtović objašnjava:
"Osim građana Kine i Rusije, primetili smo eksponencijalni rast broja turskih državljana koji dobijaju radne dozvole u Srbiji. Njihov broj se utrostručio u periodu od 2017. do 2021. godine. Ovo se može objasniti učešćem turskih kompanija u izgradnji autoputeva, poput konzorcijuma B-E koji gradi Moravski koridor."
Dominacija kineskih radnika logična je s obzirom na broj infrastrukturnih projekata u Srbiji na kojima su angažovane kineske firme. Interesantno je da su ruski državljani napravili najveću promenu u osnovu boravka - dok je 2010. godine glavni razlog bio sklapanje braka, danas je to radna dozvola.
Radna mobilnost na Zapadnom Balkanu
Istraživanje IRI-ja, podržano od strane Fondacije za otvoreno društvo, otkrilo je da su tržišta rada Zapadnog Balkana strogo podeljena po jezičkoj liniji. Stanovnici svih balkanskih država radije biraju zapadnoevropske zemlje poput Nemačke, Austrije, Italije ili Švajcarske za rad u inostranstvu, nego susedne balkanske države.
Jevtović ističe: "Jezička barijera između albanskog i drugih naroda sa Zapadnog Balkana rezultira nedostatkom razmene radne snage između ova dva 'korpusa', čak i kada su plate uporedive sa onima u Zapadnoj Evropi. Na primer, satnica električara na radovima u EXPO kompleksu dostigla je 10 evra, dok je u Nemačkoj 14 evra, ali uz veće troškove života."
Migracioni obrasci i "omiljene" destinacije
Svaka zajednica na Zapadnom Balkanu ima svoje preferirane zapadnoevropske destinacije za rad. Radnici iz Albanije najčešće biraju Italiju, Nemačku i Švajcarsku. Albanija trenutno prednjači po broju građana koji odlaze na rad u inostranstvo.
Jevtović navodi zabrinjavajući podatak: "Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki peti albanski lekar trenutno radi van zemlje. U poređenju s tim, u Srbiji taj procenat iznosi između 10 i 12%."
Srbija, iz koje godišnje odlazi oko 25.000 do 27.000 ljudi, ima jedinstvenu poziciju u regionu. Jevtović objašnjava: "Za razliku od drugih zajednica, Srbija je često 'međustanica' za Srbe iz regiona pre odlaska u Zapadnu Evropu. Oni često prvo dolaze na rad u 'maticu', a zatim nastavljaju put ka Nemačkoj i Austriji."
Izazovi i perspektive radne mobilnosti
Jevtović upozorava na zajednički problem svih zemalja regiona - negativan demografski trend. "Najveći izazov našeg regiona je potencijalni gubitak stanovništva. Ovo se može ublažiti ili preokrenuti, ali zahteva duboke promene, uključujući i promene modela privrednog rasta," zaključuje on.
Ovaj kompleksni fenomen radne mobilnosti na Zapadnom Balkanu ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom rešavanju problema migracije radne snage i demografskih izazova. Regionalna saradnja i inovativne politike zapošljavanja mogle bi biti ključne za održavanje ravnoteže na tržištu rada i sprečavanje "odliva mozgova".
U zaključku, istraživanje IRI-ja o radnoj mobilnosti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu otkriva složene obrasce koji zahtevaju pažljivo razmatranje i strateško planiranje. Balansiranje između privlačenja stranih radnika i zadržavanja domaće radne snage predstavlja izazov koji će oblikovati ekonomsku budućnost regiona u godinama koje dolaze.