Tržište mesa u Srbiji doživljava značajne promene, s padom domaće proizvodnje i povećanim oslanjanjem na uvoz. Ovi trendovi utiču na cene i potrošačke navike širom zemlje.
Analiza tržišta mesa u Srbiji
Sezona slava u Srbiji, koja počinje krajem oktobra, tradicionalno donosi povećanu potražnju za mesom i mesnim prerađevinama. Ovaj period obično karakteriše i rast cena ovih proizvoda. Prema najnovijim podacima RZS, cene različitih vrsta mesa značajno variraju u zavisnosti od regiona.
Junetina, na primer, dostiže najvišu cenu u Šapcu, gde kilogram može koštati čak 1.200 dinara. Nasuprot tome, u Užicu se ista vrsta mesa može naći za svega 830 dinara po kilogramu. Slična situacija je i sa svinjetinom, čija se cena kreće od 849 dinara u Kraljevu do 529 dinara u Leskovcu.
Teletina prednjači kao najskuplja vrsta mesa, s rekordnom cenom od 1.745 dinara po kilogramu u Novom Sadu. Pančevo prati ovaj trend s cenom od 1.700 dinara, dok je najpristupačnija teletina u Zrenjaninu, gde kilogram košta 995 dinara. Beograd se nalazi u sredini ove lestvice s cenom od 1.220 dinara.
Promene u potrošnji i proizvodnji mesa
Pileće meso ostaje najpristupačnija opcija za većinu domaćinstava, s cenom koja se kreće između 280 i 320 dinara po kilogramu za celo pile. Ova pristupačnost se ogleda i u statističkim podacima o potrošnji - prosečan građanin Srbije konzumira oko 18 kilograma pilećeg mesa godišnje.
Mleveno meso, omiljeni sastojak mnogih tradicionalnih jela, takođe beleži porast cene. Kilogram mešanog mlevenog mesa sada može dostići i 1.500 dinara, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Za ilustraciju, pola kilograma svinjskog mlevenog mesa sada košta približno 600 dinara, dok se prošle godine kilogram mogao kupiti za oko 800 dinara.
Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije ističe da prosečna godišnja potrošnja mesa po stanovniku iznosi oko 40 kilograma, pri čemu je pileće meso najzastupljenije, praćeno svinjskim i junećim. Međutim, najnoviji popis poljoprivrede ukazuje na zabrinjavajući trend smanjenja broja stoke, koji traje već godinama.
Izazovi u domaćoj proizvodnji mesa
Iako Srbija trenutno uspeva da održi zadovoljavajuće količine većine vrsta mesa, postoje izazovi u proizvodnji svinjetine za preradu. Budimović napominje da se ova vrsta mesa uvozi zbog sve manjeg broja svinja, ali naglašava da to ne ugrožava snabdevenost potrošača.
Agroanalitičar Branislav Gulan, međutim, upozorava na ozbiljnije probleme. On ističe da je Srbija primorana da uvozi značajne količine mesa kako bi zadovoljila domaću potražnju, što je rezultat višedecenijskog propadanja stočarstva. Gulan navodi da je u 2023. godini Srbija uvezla približno 300.000 svinja za potrebe klanične industrije, 500.000 prasića, kao i 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije.
Trenutno stanje stočnog fonda u Srbiji je alarmantno - zemlja broji samo oko 2,25 miliona grla svinja, što predstavlja drastičan pad u poređenju s ranijim periodima. Ovaj pad proizvodnje prati i smanjenje potrošnje mesa po stanovniku. Prosečan građanin Srbije danas konzumira tek između 3,1 i 3,5 kilograma goveđeg mesa godišnje, što je znatno manje od evropskog proseka.
Poređenje sa Evropskom unijom i budući izgledi
Usporen rast u poljoprivredi, s prosečnim godišnjim rastom agrarnog sektora od svega 1,7 odsto, ukazuje na nerealistične strategije i planove kreatora politike. Gulan procenjuje da će Srbiji biti potrebno više od pola veka da po proizvodnji i potrošnji dostigne nivo EU, čak i uz ubrzani razvoj poljoprivrede.
Dok EU beleži potrošnju svinjskog mesa od približno 32 kilograma po stanovniku godišnje, u Srbiji ta cifra ostaje znatno niža - oko 15 kilograma. Situacija je još alarmantnija kod goveđeg mesa, gde prosečan građanin Srbije konzumira manje od 4 kilograma godišnje, dok je u EU ta brojka blizu 15 kilograma.
Riba je još jedan prehrambeni proizvod za kojim Srbija poseže iz uvoza. Godišnja potrošnja ribe po stanovniku u zemlji je skromnih 3,1 kilogram, a Srbija mora da uvozi oko 35.000 tona ribe kako bi pokrila potražnju. Domaća proizvodnja obuhvata svega trećinu potrebne količine, i to uglavnom iz rečnih izvora, što znači da tržište morske ribe gotovo u potpunosti zavisi od uvoza.
Zaključak o stanju tržišta mesa u Srbiji
Srbija se suočava sa značajnim izazovima u proizvodnji i potrošnji mesa. Pad domaće proizvodnje, povećana zavisnost od uvoza i promene u potrošačkim navikama oblikuju trenutno stanje tržišta mesa. Potrebne su dugoročne strategije i ulaganja kako bi se revitalizovalo stočarstvo i unapredila domaća proizvodnja mesa.