U septembru 2024. godine, krediti u Srbiji beleže značajan porast, ukazujući na dinamično finansijsko tržište i ekonomsku aktivnost. Ova analiza razmatra trendove zaduživanja različitih sektora, implikacije za ekonomiju i potencijalne buduće pravce razvoja kreditnog tržišta.
Rast kredita u srpskoj ekonomiji
Prema najnovijem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana dostigli su impresivnih 3.726 milijardi dinara u septembru 2024. godine. Ovo predstavlja značajan porast od približno 8,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što ukazuje na snažnu kreditnu aktivnost u zemlji.
Raščlanjivanje ovih podataka otkriva zanimljive trendove u različitim sektorima:
- Pozajmice privredi premašile su 2.057 milijardi dinara, što je porast od oko 10,5% na godišnjem nivou.
- Preduzetnici su zabeležili zaduženja od približno 76.138 milijardi dinara, što predstavlja rast od gotovo 9,8%.
- Građani su akumulirali dug od oko 1.593 milijardi dinara, što je povećanje od 6,6% u odnosu na prethodnu godinu.
Analiza zaduživanja građana
Interesantno je primetiti strukturu zaduživanja građana:
- Gotovinski krediti čine najveći deo - približno 47,7%
- Stambeni krediti i krediti za adaptaciju slede sa oko 42,9%
- Poljoprivredni krediti učestvuju sa otprilike 5,6%
- Ostali krediti čine približno 2,6%
- Potrošački krediti zauzimaju najmanji udeo od oko 1,3%
Ova distribucija sugeriše da građani Srbije pretežno koriste kredite za rešavanje stambenog pitanja i pokrivanje neplaniranih troškova, što može ukazivati na određenu finansijsku nesigurnost ili ambicije za poboljšanje životnog standarda.
Perspektiva stručnjaka o zaduživanju privrede
Zaduživanje privrede je kompleksno pitanje koje zahteva pažljivu analizu. Prof. dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, upozorava da jednomesečni podaci ne pružaju potpunu sliku dugoročnih trendova na tržištu. On naglašava važnost posmatranja dužih vremenskih perioda, poput kvartala ili polugodišta, za izvođenje pouzdanijih zaključaka.
Nedeljković ističe potrebu za razlikovanjem nominalnih i realnih iznosa pri analizi zaduživanja. Inflacija igra ključnu ulogu u interpretaciji ovih podataka, pa je neophodno prilagoditi nominalne vrednosti kako bi se dobila realnija slika ekonomske situacije.
Uticaj kreditnog rejtinga na uslove finansiranja
Poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, prema oceni agencije Standard & Poor's, otvara pitanje potencijalnog uticaja na uslove finansiranja i kamatne stope za privrednike. Međutim, prof. Nedeljković sugeriše da ovaj uticaj možda neće biti drastičan, navodeći dva glavna kanala kroz koje bi se efekti mogli manifestovati:
- Direktno zaduživanje privrede na međunarodnom tržištu: Ovo nije čest slučaj u Srbiji, ali bi teoretski moglo dovesti do povoljnijih kamata zbog smanjenog rizika zemlje.
- Zaduživanje banaka na međunarodnom tržištu: Poboljšan kreditni rejting mogao bi omogućiti bankama da povuku sredstva po povoljnijim uslovima, što bi se potencijalno moglo odraziti na niže kamatne stope za domaće klijente.
Ipak, Nedeljković napominje da je nivo prekograničnih pozajmica srpskih banaka ograničen, što umanjuje verovatnoću značajnih promena u uslovima kreditiranja. Banke će i dalje težiti ostvarivanju željenih profitnih stopa, što ograničava potencijal za drastično smanjenje kamata.
Zaključak i budući izgledi kreditnog tržišta
Analiza kreditnog tržišta Srbije ukazuje na dinamičan rast i evoluciju finansijskog sektora. Dok povećano zaduživanje može signalizirati ekonomsku aktivnost i poverenje, ono takođe nosi rizike koje treba pažljivo pratiti. Buduća kretanja kredita i kamatnih stopa zavisiće od niza faktora, uključujući globalnu ekonomsku situaciju, domaće ekonomske politike i razvoj finansijskog sektora Srbije.