U Srbiji se beleži značajan pad potrošnje hleba, što predstavlja izazov za mlinsku industriju i odražava šire društvene promene. Ovaj trend ima duboke implikacije na ekonomiju i prehrambene navike stanovništva.
Dramatičan pad potrošnje hleba u Srbiji
Prema najnovijoj analizi Udruženja mlinara Vojvodine, prosečan stanovnik Srbije je tokom 2023. godine konzumirao svega 52,49 kilograma hleba. Ovo predstavlja dramatičan pad od čak 42,6% u odnosu na 2006. godinu, kada je prosečna potrošnja iznosila 91,5 kilograma. Kada se ovom broju doda i procenjena godišnja potrošnja peciva, ukupna količina dostiže približno 64,49 kilograma po osobi.
Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da ovaj trend nije isključivo rezultat modernizacije prehrambenih navika i prelaska na druge vrste namirnica. Značajan faktor je i demografski pad koji Srbija doživljava. Naime, broj stanovnika zemlje smanjen je sa 7,62 miliona u 2006. godini na približno 6,62 miliona do sredine 2024. godine. Ova redukcija populacije za gotovo milion ljudi dodatno je uticala na smanjenje ukupne godišnje potrošnje hleba za oko 350.000 tona.
Uticaj na mlinsku industriju i tržište brašna
Smanjena potrošnja hleba neizbežno je dovela do pada ukupne meljave pšenice. Podaci Žitounije ukazuju da je godišnja meljava sa 1,2 miliona tona smanjena na približno milion tona. Od ove količine, oko 730.000 tona pretvara se u brašno za ljudsku ishranu. Ove količine se koriste za različite namene:
- Proizvodnja hleba i peciva (oko 306.000 tona brašna godišnje)
- Neposredna potrošnja u domaćinstvima (približno 126.000 tona)
- Proizvodnja testenina i konditorskih proizvoda (otprilike 117.000 tona)
- Izvoz
Mlinska industrija suočava se sa značajnim izazovima usled ovih promena. Zdravko Šajatović, direktor Žitounije, naglašava da potrošnja hleba i peciva varira u zavisnosti od razvijenosti regiona. U ekonomski razvijenijim delovima zemlje, gde je BDP po glavi stanovnika iznad republičkog proseka, potrošnja hleba je niža, ali je zato potrošnja peciva viša od proseka. Nasuprot tome, u manje razvijenim regionima, hleb i dalje ostaje ključna prehrambena stavka.
Uticaj državnih politika na tržište brašna
Jedan od ključnih izazova za mlinsku industriju u Srbiji je uticaj socijalnih politika države. Tokom 2023. godine, država je prodavala brašno T-500 pekarskoj industriji po izuzetno niskim cenama od približno 22 dinara po kilogramu, što je bilo na nivou cene pšenice u otkupu. Istovremeno, mlinska industrija je isti tip brašna prodavala po ceni od 30-32 dinara po kilogramu. Ova praksa rezultirala je time da je država preuzela oko 30% domaćeg tržišta brašna.
Dodatno, uredba koja je ograničavala cene kilograma brašna T-400 i T-500 dodatno je pogodila proizvođače, jer su nove cene bile za otprilike 25 dinara po kilogramu niže od prethodno propisanih. Branislav Gulan ocenjuje da je ova situacija stvorila neravnopravne uslove na tržištu i ugrozila poslovanje domaćih proizvođača.
Izvoz brašna kao potencijalno rešenje
Uprkos padu potrošnje na domaćem tržištu, izvoz brašna pokazuje znake oporavka. Tokom 2023. godine iz Srbije je izvezeno 168.760 tona brašna, što predstavlja rast u odnosu na prethodne godine. Međutim, ovaj rezultat i dalje zaostaje za rekordnim izvozom iz 2016. godine, kada je plasirano 253.000 tona.
Ovi podaci ukazuju na potencijal izvoza kao mogućeg rešenja za izazove sa kojima se suočava domaća mlinska industrija. Međutim, za realizaciju ovog potencijala potrebno je prevazići brojne prepreke, uključujući konkurenciju na međunarodnom tržištu i logističke izazove.
Poređenje sa evropskim trendovima
Trend opadanja potrošnje hleba u Srbiji usklađuje se sa evropskim standardima. U zemljama poput Poljske i Švedske prosečna potrošnja hleba po glavi stanovnika iznosi oko 60 kilograma, dok je u Francuskoj i Velikoj Britaniji taj broj niži od 50 kilograma. S druge strane, u državama poput Nemačke i Češke potrošnja hleba je viša nego u Srbiji.
Ovi podaci ukazuju da Srbija prati opšti evropski trend smanjenja potrošnje hleba, ali sa svojim specifičnostima koje su uslovljene ekonomskim, demografskim i kulturološkim faktorima. Razumevanje ovih trendova ključno je za prilagođavanje strategija u prehrambenoj industriji i poljoprivrednoj politici.
Budućnost mlinske industrije u Srbiji
Mlinska industrija u Srbiji suočava se sa potrebom prilagođavanja tržištu koje se neprestano menja, kako u domaćem, tako i u međunarodnom kontekstu. Ključni izazovi uključuju:
- Prilagođavanje proizvodnje smanjenoj potražnji
- Diversifikacija proizvoda za zadovoljenje novih tržišnih niša
- Unapređenje tehnologija za povećanje efikasnosti
- Razvoj strategija za povećanje izvoza
Uspeh u prevazilaženju ovih izazova zahteva saradnju između industrije, države i naučno-istraživačkih institucija. Inovacije u proizvodnji, marketing i distribuciji mogu pomoći u otvaranju novih tržišnih mogućnosti i održavanju konkurentnosti domaće mlinske industrije.
U zaključku, trend opadanja potrošnje hleba u Srbiji predstavlja složen fenomen koji odražava šire društvene i ekonomske promene. Iako ovaj trend stvara izazove za mlinsku industriju, on takođe otvara mogućnosti za inovacije i prilagođavanje novim tržišnim realnostima. Budućnost industrije zavisiće od njene sposobnosti da se prilagodi ovim promenama, iskoristi nove prilike i odgovori na evolvirajuće potrebe potrošača.