Transparentnost poslovnih informacija predstavlja temelj odgovornog poslovanja i zdravog ekonomskog okruženja. Ovaj članak istražuje važnost dostupnosti podataka, prepreke u njihovom pristupu i uticaj na širu zajednicu.
Značaj transparentnosti u poslovanju
Pristup javno dostupnim informacijama o poslovanju preduzeća, posebno onih sa državnim udelom, od suštinskog je značaja iz više aspekata. Transparentnost je neophodna za omogućavanje javnosti uvida u upravljanje važnim ili (ne)uspešnim kompanijama, procese donošenja odluka i trošenje državnih resursa. Ovakva praksa igra ključnu ulogu u prevenciji korupcije i nepravilnosti, s obzirom na to da preduzeća sa značajnim državnim učešćem koriste sredstva poreskih obveznika.
Javni pristup informacijama osigurava da preduzeće snosi odgovornost za svoje poslovanje i rezultate. Istovremeno, građani dobijaju mogućnost da prate kako se njihova sredstva koriste i da zahtevaju odgovornost u slučaju bilo kakvih nepravilnosti. Ova dinamika stvara zdravu ravnotežu između korporativne autonomije i javne odgovornosti.
Uticaj na regulatorna tela i investitore
Transparentnost u objavljivanju poslovnih pokazatelja od velike je važnosti za zvanična regulatorna tela i zakonodavne organe. Ona im omogućava efikasnije praćenje rada preduzeća, sprovođenje propisa i osiguravanje ispunjavanja zakonskih obaveza. Ovaj nadzor je ključan za održavanje integriteta poslovnog okruženja i zaštitu interesa svih zainteresovanih strana.
Potencijalni investitori takođe imaju značajnu korist od transparentnosti. Oni redovno konsultuju finansijske izveštaje kompanija prilikom kreiranja svojih investicionih strategija. Precizne i lako dostupne informacije omogućavaju investitorima da donose informisane odluke, što zauzvrat doprinosi zdravoj tržišnoj ekonomiji i izgradnji poverenja u stabilnost lokalne ekonomije.
Izazovi u pristupu informacijama
Uprkos značaju transparentnosti, stvarnost često odstupa od ideala. Dragana Obradović, direktorka BIRN-a u Srbiji, ističe da je nivo transparentnosti daleko od zadovoljavajućeg. Ona navodi da svakodnevno svedočimo sve većem zatvaranju informacija, posebno onih sa političkom težinom.
"Dostupnost informacija u velikoj meri zavisi od prirode podataka koje tražite. Što je informacija osetljivija, posebno ako ima političke implikacije, manje su šanse da ćete je dobiti. Uskraćivanje informacija često se sprovodi ignorisanjem zahteva ili pozivanjem na različite vrste tajni," objašnjava Obradović.
Kao ilustraciju ovakve prakse, Obradović navodi preduzeća čiji je većinski vlasnik i osnivač Republika Srbija, a koja posluju kao akcionarska društva. "Ove kompanije često pokušavaju da ospore primenjivost Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja na njihovo poslovanje, pravdajući to svojim položajem na tržištu. Telekom Srbija je, na primer, u prošlosti više puta platio kazne umesto da dostavi tražene informacije," dodaje ona.
Međunarodne prakse prikrivanja informacija
Problem netransparentnosti nije ograničen samo na Srbiju. I kompanije u privatnom vlasništvu širom sveta pribegavaju sličnim praksama. Američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) i Evropska komisija identifikovale su nekoliko uobičajenih metoda za prikrivanje informacija od javnog značaja:
- Upotreba složenih računovodstvenih metoda ili različitih računovodstvenih standarda
- Korišćenje neobičnih ili netipičnih formata za izveštavanje
- Manipulisanje računovodstvenim procenama
- Odlaganje objave važnih informacija ili periodično opozivanje izveštaja
- Prekomerna upotreba pravnih i regulatornih izuzetaka
Ove taktike otežavaju razumevanje stvarnog finansijskog stanja kompanije i mogu sakriti pravu sliku o finansijskim performansama. Zbog toga je ključno imati robusne regulatorne i kontrolne mehanizme kako bi se osigurala tačnost i transparentnost finansijskih izveštaja.
Napori za unapređenje transparentnosti
Uprkos izazovima, postoje inicijative za poboljšanje situacije. Nedavno održana konferencija "Budućnost slobode informacija" u Beogradu okupila je stručnjake koji su diskutovali o globalnim i regionalnim trendovima i pretnjama po slobodu informisanja i pristup informacijama.
Slavoljupka Pavlović, v.d. pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naglasila je važnost prioritizacije novinarskih zahteva. "Novinarski zahtevi i žalbe moraju imati apsolutni prioritet, jer novinari pišu u interesu javnosti," istakla je ona, naglašavajući ulogu medija u održavanju transparentnosti.
Izazovi u medijskom izveštavanju
Međutim, i sam novinarski zanat suočava se sa izazovima u digitalnoj eri. Darija Stepić, novinarka Novosadske novinarske škole, objašnjava kompleksnost problematike dezinformacija i medijskih manipulacija:
"U današnje digitalno doba, sa nepreglednim medijskim pejzažom, praktično je nemoguće precizno kvantifikovati broj lažnih vesti. Termin 'lažne vesti' obuhvata širok spektar manipulativnih sadržaja koji se svakodnevno objavljuju na društvenim mrežama i u medijima. To nisu uvek potpuno netačne informacije, već često izvučene iz konteksta ili selektivno prezentovane kako bi stvorile određenu percepciju."
Stepić ističe da u Srbiji postoji nekoliko fact-checking portala, poput FakeNews Tragača, koji svakodnevno prate tradicionalne medije i društvene mreže u potrazi za lažnim vestima. Ovi napori su ključni za održavanje integriteta informacija u javnom prostoru.
Preporuke za pristup pouzdanim poslovnim informacijama
Za one koji traže pouzdane poslovne podatke, najbolja preporuka je korišćenje javno dostupnih datoteka APR-a ili proverenih regionalnih bonitetnih kuća. Ovi izvori redovno ažuriraju i verifikuju finansijske informacije, pružajući pouzdan temelj za analizu i donošenje odluka.
U zaključku, transparentnost informacija ostaje ključni izazov i imperativ u savremenom poslovnom svetu. Uprkos preprekama, kontinuirani napori regulatornih tela, medija i civilnog društva ključni su za unapređenje pristupa informacijama i održavanje odgovornosti u poslovanju.